ZNANJE

Da li će MMF trpeti neke posledice zbog svog priznanja? Neće. Kao što je nedavno u opširnom pismu Evropi primetio Hans Magnus Encensberger, u svetu parlamentarne demokratije, tu organizaciju niko nije izabrao, na nju narodi sveta nisu preneli svoju suverenost, njena je moć upravo suprotna njenoj nikakvoj legitimaciji. Ko je izabrao MMF? pita Encensberger. Da li će MMF, i evropski članovi Trojke, promeniti svoju politiku u evropskoj krizi kojoj se ne vidi kraja? Neće. Ili bar ne bitno. Pa zašto se MMF tako javno i bez dogovora sa partnerima u Trojci samokritikovao? Da pokaže da ni u njemu ne manjka ekonomskog znanja, ali da nije znanje uvek to koje odlučuje? Ni zbog toga. Sledećih se nedelja može očekivati nastavak rasprava oko tog pitanja. Ideja već ima raznih. Recimo : MMF, koga su Nemci jedva pripustili u EU, sad mora svojim kreditorima van Evrope da objasni zašto više od polovine svoje pomoći, kako vidimo uzalud, baca u Evropi. Ili: Ovako se spinuje i priprema finansijska javnost za sledeći skori otpis dugova sirotoj Grčkoj? A pod manje-više istim pogubnim uslovima.

BANKROT: E ako je do legitimacije, građani Srbije su izabrali ove koji im sada kroje kapu. A takozvana međunarodna zajednica, koju takođe niko nigde nije izabrao i dakle nema nikakvu demokratsku legitimaciju, najzad se saglasila da oni koje voli narod narodom i vladaju. A nije uzalud rečeno: ne daj Bože da ti se ispuni ono što želiš. Dakle, te legitimisane glave sad šetaju od jednog do drugog TV ekrana i žale se tom istom narodu da mu je zemlja pred bankrotom. Kako se radi o ljudima koji se decenijama bore da tu zemlju dobiju na upravljanje, koji su dobivši je na upravljanje plaćeni baš zato da njen svakovrsni, a ne samo ekonomski bankrot spreče i pošto oni umesto toga ne samo da narod koji ih je izabrao zastrašuju nego reklamiranjem bankrota zemlji nanose veliku štetu, jedini bi izlaz bio da se svako ko je na vlasti, ko na toj vlasti uporno ostaje, a ko izusti reč bankrot, preventivno uhapsi. Može i samouhapsi, ako im je tako draže. Jer, svaka naša vlada u poslednjih 15 godina je tvrdila da je od one prethodne nasledila haos i za svaku glupost je opravdanje bilo da narod mora da plati greške iz prošlosti. Ako je to sve što je umela da smisli sadašnja vlada, džaba joj vladanje. A naročito je smešan Mlađan Dinkić sa svojom tvrdnjom da je program koji su navodno smislili u petak uveče, a o kome niko ništa ne zna, pa izgleda ni oni sami, prvi sveobuhvatni program reformi za poslednjih 12 godina. E pa stvarno svašta! Svašta tim pre što je sadašnja vlada kombinovana od kadrova koji su zaslužni za politički bankrot iz 90-ih i onih koji su (sa)zaslužni za ekonomski bankrot iz 2000-ih, tako da nije jasno koga bi oni to mogli da prozivaju nego sebe same. Uostalom, dok god ima šta da proda, Srbija neće bankrotirati. Ali, baš u tom kontekstu posmatrano, da li je bankrot najgori scenario?

I DATUM: Između nebeske Srbije i datumske Srbije nema ama baš nikakve razlike. Obe su na nebu. A mi smo na zemlji. I bilo bi jako dobro da nam se posreći i bar zasad tako i ostane. Datum gore, a mi dole. Pa da se mi dole prihvatimo nekog posla. Recimo, da za početak razmislimo jesu li se Grci prezadužili baš samo zato što su lenji i rastrošni? A političari i novinari nekolicini stvarno stručnjaka da prepuste pronalaženje brzog odgovora na grčko pitanje: da li je sada uopšte pametno, a ako jeste, gde i koliko štedeti?