Znanje je prestalo da bude važno

Ostavite komentar


  1. Da su svi politicari, od svih predsednika pa do najsitnijih ćata po mesnim zajednicama, unazad 30 godina dali 10 % svog radnog vremena za neku dobrobit naroda bilo bi nam mnogo bolje. Ovako, krali su 120% radnog vremena pa nam je i tako kako je, nikako

  2. U savkoj profesiji je bitan KONTINUITET; najvažnije je ko vam je bio nastavnik, ko vas je učio struci.
    Kako je to nepoverenje u znanje u nas počelo? Našeg najškolovanijeg matematičara i naučnika Miku Petrovića (1868-1943) su u 73 g „naši“ pozvali u drugi svetski rat kao trećepozivca. Nemci su ga zarobili ali su ga posle nekog vremena pustili zbog bolesti, zahvaljujući intervenciji prijatelja, princa Đorđa Karađorđevića, koji se za njega založio kod svoje tetke Jelene Savojske, kraljice Italije….Milutin Milanković i & takođe nisu bili po ukusu komunista-dognama…. Aleksandar Kostić (1893-1983) je bio jedan od osnivača, prvih profesora i dekan (1936-1939) Medicinskog fakulteta u Beogradu i osnivač Instituta za histologiju i embriologiju. Osim Medicinskog, bio je osnivač i Veterinarskog (1938) i Farmaceutskog fakulteta (1939). Bio je u braku sa Smiljom Kostić-Joksić, profesorkom pedijatrije i dobili su sina Vojislava Kostića, poznatog kompozitora. Uprkos tome što je u tri mandata biran za dekana, dva puta je izbacivan sa fakulteta. Prvi put 1941. zbog odbijanja saradnje sa okupatorskim vlastima, a drugi (i konačni) put 1952. od strane tadašnje komunističke uprave na fakultetu, otpuštena je i prof dr pedijatar Smilja Kostić-Joksić i još nekoliko uglednih profesora medicine. Slično filozof Ksenija Atanasijević Iako ju je Gestapo hapsio i nove vlast je hapsi. Dušan Nedeljković, dekan Filozofskog fakulteta, akademik i predsednik Komisije za ratne zločine, traži smrtnu kaznu za Kseniju Anastasijević. Ipak, izašla je iz komunističkog zatvora samo „lišena građanskih prava, a sve njene knjige stavljene su na listu zabranjenih“…Umire 1981. u 88. godini. Sahranjena je na beogradskom Novom groblju. Grobno mesto je prekopano i prodato novim vlasnicima….

    1. Ma da, komunisti su krivi za SVE! Mozda i za to sto su gdju proganjali i PRE rata, zato sto je ZENA? Ili zato sto su PRE rata, ljude ne samo otpustali sa posla vec i mucili u zatvorima jer im nisu bili po volji? Zar nije PRE rata suspendovan ustav i proglasen Zakon o zastiti drzave, koji je omogucavao progon svih neistomisljenika? I da li je istina da je PRE rata obrazovanje trajalo CETIRI godine? A ta vecina zadrtih „antikomunista“ – pod navodnicima jer oni su samo anti, a nemaju blagog pojma, bi jos uvek bila polupismena da se 45 nisu otvorile beplatne skole i obrazovanje. Koje je omogucilo da se skoluju oni koji o tome nisu mogli ni sanjati. Blago nama, to nam se, posto komunizam nista ne valja, sada VRACA! Istini za volju, od njegovog pada je proslo SAMO trideset godina, koje je gdin Stokic po svoj prilici prespavao.

      1. Anonimna, 30 god sam se borio da našem narodu ukažem na činjenicu da malobrojni narodi ne mogu preživeti u formi despotskog sistema jer se taj sistem hrani ljudskom energijom; u toj borbi sam poražen 100%, šta je nauk iz tog poraza? Komunizan nas je vratio tamo odakle smo hteli da uteknemo u „Prokletu avliju“ (osnamska, vizantiska – despotska faza) a to je postigao tako što je ukinuo „empirijsku proceduru dolaženja do istine“ umesto te objektivne procedure dolaženja do „istine“ – „istinu nam saopštava despotova-despotska mašina“. Anonimana nemojte se baviti spinovanjem ovde kadrovske ključeve (a to znači sve tokove u društvu i državi) i dalje drži „despotska mašina“ (napravljena 1945)!

Ostavite komentar


Lični stavovi

Naslovna strana

23. decembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Slobodan Georgiev, novinar

Danas čitam od prvog broja. Kada se pojavio ’97. posle protesta izgledao je kao nešto što nam treba i ostao je tu sve ove godine.