Znaš li ko je Radmila Savčić?

Ovaj mali uvod služi da se, dragi čitaoče, eventualno setiš odgovora na pitanje iz naslova ovog teksta. Ko se nije setio, sažet odgovor će dobiti u nastavku. Radmila je zmaj, tako smo je definisali moj prijatelj, umetnik Radomir Stančić i ja svaki put kad bi se u razgovoru dotakli Apatina i gospođe Savčić.

Možda je to i najkraći i najbolji opis ove energične, preduzimljive istoričarke umetnosti iz malenog Apatina, no nije dovoljan, pa ću za potrebe ovog teksta dati i malo detaljniji opis.

Višegodišnji viši kustos i urednik likovnog programa galerije Meandar, u kojoj su svoje radove izlagali gotovo svi važniji savremeni umetnici Srbije a i šire (sebe tu ne računam, bilo bi nepristojno, a da sam u dobrom društvu sigurno je).

Pokretač vajarskog simpozijuma Meandar koji je od 1994. pa do 2017. godine, ukoliko se ne varam, svake godine ugostio oko pet do sedam savremenih vajara mahom iz Srbije, ali i iz sveta i regiona. U redu, bilo je i ima vajarskih kolonija i u drugim mestima, u čemu je kvaka?

Pa u tome što je uz pomoć fabrika iz Apatina, a u najvećoj meri nekada velikog apatinskog brodogradilišta, omogućila vajarima da uz pomoć visoko kvalifikovanih radnika realizuju svoje skulpture velikog formata a namenjene izlaganju u javnom prostoru.

Zbirka koju je Radmila istrajno i dugo formirala broji preko 135 radova od kojih su preko 65 postavljeni u javni prostor malenog Apatina. U relativnim odnosima to čini Apatin gradom sa najviše savremenih autorskih skulptura u Srbiji. Ova neverovatna zbirka prerašće u Muzej skulptura na otvorenom, siguran sam, jedinstven u Srbiji. Važnost ovog velikog preduzimanja ne treba, nadam se, objašnjavati.

To će preduzimanje ostaviti svoje tragove i u budućnosti kada i Radmila i pisac ovih redova zatvore vrata sa druge strane. No, postoji još jedan razlog za ovaj tekst.

Pošto se dugo, i kroz tekstove a i kroz likovni rad, bavim uslovno rečeno Mentalnim pejzažima Srbije i Uzrocima i posledicama, kako su se zvale izložbe koje smo Milija Nešić i ja priredili u nekoliko gradova u Srbiji, pokušaću i ovu prethodnu pohvalu malom velikom čoveku, Radmili Savčić da smestim u koordinatni sistem uzroka i posledica.

Posledica je to što se o Radmili i ovom sjajnom poduhvatu ne zna dovoljno, što se ne organizuju ekskurzije i seminari i što se veliko Radmilino iskustvo ne pokuša iskoristiti i u drugim sredinama. Rado bi ga podelila, siguran sam.

Uzroci su što većina medija, bilo dnevnih novina, nedeljnika, ili televizija, u ovoj trci za opstanak često propusti da na pijedestal vrednosti (izuzeci neka mi oproste, zatrpani su đubretom) izdigne ljude i poduhvate koji su vrhunski po svim parametrima izuzetnosti.

Pošto senzacija prodaje proizvod, poplava nitkova i propaliteta svih boja i agregatnih stanja još je jedna posledica. Složićete se da za to nije kriv samo Gospodar ovih naših prostora i njegova banda, ima tu i nas.