Znate li vi za koga radite?

A iza svakog dobrog savetnika za medije, poslušan guverner. Dok se svi ne nauče, vreme je za novinare. One koji su već naučili da iza svakog dugovečnog novinara, stoji dobra tuđa izjava. Pa je između guvernera, koji uči, i novinara koji su naučili, prošle nedelje tekao otprilike ovakav razgovor. Međugodišnja inflacija će, dakle, marta sledeće godine biti 14 procenata, rekli su novinari. Ne, rekao je guverner. Ali ovde piše 14 procenata, nisu odustajali novinari. Znam ja šta piše, rekao je guverner. Kako ne bi znao. Izveštaj „Tekuća monetarna i makroekonomska kretanja“ pisali su njegovi saradnici. Pa recite nam to, navaljivali su novinari. Ne mogu ja tako da kažem, uporan je bio guverner. Recite nam da građanima bude jasno, znate za koga mi radimo, objašnjavali su novinari. Znam ja za koga vi radite, rekao je guverner. Ali znam i za koga ja radim. Posle je Pres služba Narodne banke objasnila da je istraživački centar te institucije ispitao više mogućih scenarija, prema kojima će se međugodišnja inflacija u martu sledeće godine kretati između 10 i 14,5 odsto. Ali do kraja godine, biće kako treba. Samo 4,5 odsto – ako ste verujući.

REVIZIJA: Konferenciju za štampu održao je i Radosav Sretenović, državni revizor. Neki su zaključili da su ga omekšali, ja i dalje verujem da je zasad dovoljno što postoji. Sretenović je saopštio jednu suštinsku stvar: revizija trošenja budžetskih para koju je njegova institucija obavila prošle i ove godine nije suštinska. Takva, dakle suštinska, biće tek ona revizija koju će obaviti 2013. godine. Šta to znači suštinska revizija? E pa recimo, budžetom je predviđeno da neko ministarstvo može milion evra potrošiti za popravke zgrade u kojoj je smešteno. Sada je revizor utvrdio da je tih milion evra potrošeno i da je potrošeno zaista u predviđene svrhe. U popravku zgrade. Ali kada bude suštinska revizija, znaćemo i da li je popravka uopšte bila potrebna, recimo. I revizor je imao kratki susret posebne vrste sa novinarima. Od njega je zahtevano da potvrdi da je drugom po redu revizijom utvrđeno nezakonito trošenje budžetskih sredstava veće nego pri prethodnoj reviziji. Ne, rekao je revizor.Ja sam vam dao podatke, pa vi saberite da li jeste ili nije, sami. Džaba su se novinari pozivali na pravo svojih čitalaca, a naročito gledalaca, da znaju. Pa neka znaju, revizor ne brani. Ali, da sabira, on za to nije zadužen.

DEMOGRAFIJA: S novinarima su se sastali i predstavnici Republičkog zavoda za statistiku. I tokom tog razgovora u prvi plan su izbile različite novinarske škole i pristupi. Neki novinari tražili su da im se šalje što manje podataka, i u što sažetijoj formi, po mogućstvu sa istaknutom poentom koju bi lako stavili u naslov. Drugi, oprt, zahtevaju da im se šalje što više podataka, bez sažimanja, u što sirovijem vidu kako bi sami mogli da „rudare“ i zaključuju. Jedan je kolega tražio da mu statističari uz redovno saopštenje o tome za koliko se stanovnika godišnje smanji populacija Srbije, dopišu i pomoć: recimo, toliko stanovnika ovog trenutka ima Crna Trava ili slično. Baš bi mu dobro leglo u naslov. Dogodine će se popisivati cela Evropa, pa i Srbija. Demografija će biti u centru pažnje. Naročito će uzbudljivo biti ovde kod nas na Balkanu. Demografi se strašno nadaju da su više prinudna nego dobrovoljna regionalna seljakanja završena i da je svako našao neko svoje kakvo-takvo konačno mesto. Što će ovom popisu dati veću verodostojnost nego što je za sebe mogao da zahteva prošli. U Evropi će u prvi plan biti stavljene ekonomske posledice dubokih demografskih promena, a na Balkanu – političkih. Pa se sa velikim interesovanjem očekuje prebrojavanja Srba na Kosovu, koje se nije popisalo od 1971. godine, ili Srba u Crnoj Gori, ili Albanaca u Makedoniji. Tek popis u Bosni i Hercegovini niko ne sme ni da pomene a da nekog ne povredi. Popisi će teško moći da promene uspostavljene političke poretke. Dok bi se zasad zanemarenim ekonomskim efektima demografskih promena moglo efikasno izaću u susret.