Zombi pretnja 1Foto: Medija centar Beograd

„Er Srbija je kompanija od nacionalnog interesa i država će joj pomoći da izmiri dugove. EU je donela nova pravila koja se odnose na državnu pomoć i koja omogućavaju da država pomogne preduzećima kod kojih je teškoće u poslovanju izazvala pandemija“, izjavio je srpski ministar finansija Siniša Mali.

„Donosioci odluka bi morali da se odupru iskušenju upotrebe toliko potrebnog javnog novca za podršku zombi kompanijama s neodrživim poslovnim modelima“, kaže Filip Le Hour, glavni izvršni direktor Međunarodne finansijske korporacije (IFC).

Er Srbija je zombi firma. I, nažalost, nije jedina u Srbiji. Među 69 odsto dužnika koji traže drugi moratorijum na dugove (julski paket pomoći za koji je država izdvojila milijardu evra) ima privatnih firmi i preduzetnika ljubimaca vlasti kao što je Er Srbija. U računovodstvenom žargonu zombi kompanije su one firme koje dugoročno nisu sposobne da pokriju troškove servisiranja dugova iz dobiti u poslovanju.

Prema nepisanim, ali prećutno prihvaćenim međunarodnim standardima Er Srbija bi komotno mogla da se ubroji i u tzv „šleper“ firme koje loše posluju još mnogo pre pandemije, a sada se koristeći korona virus „kače“ na državnu sisu da bi preživele.

Istine radi, takvih zombi firmi više je u privatnom sektoru, mada ni državni mnogo ne zaostaje.  Pošto se takva praksa razmahala na krilima korona krize, među privrednicima i ekonomskim stručnjacima u svetu počela je da raste svest o velikom poremećaju koji može da ugrozi tržište.

Iz tih krugova upozoravaju vlade da više ne koriste „vidljivu ruku“ države i pomažu zombi kompanije koje se šlepuju uz one firme čije je poslovanje oštetila isključivo zdravstvena kriza i da „zombije“ treba pustiti da završe u stečaju. U Srbiji se takvo ponašanje zombi kompanija toleriše, moglo bi se reći da ga vlast čak i podstiče.

Ali u Nemačkoj se, na primer, sa sve manje simpatija gleda na državnu pomoć zombijima u privredi. U prilog raspravi na tu temu, nemački Statistički zavod  iz Visbadena objavio je da je broj stečajeva u julu smanjen za trećinu od uobičajenog broja stečajeva pre epidemije. Taj podatak ide u prilog prolećne odluke države da olakša poslovanje privrede u doba korona krize uvođenjem moratorijuma na dugove.

Stručnjaci i preduzetnici se, međutim, protive produžavanju moratorijuma na dugove, jer bi tako država nastavila da štiti loše igrače na tržištu i upozoravaju da od zastoja u otplati obaveza profitiraju kompanije čiji poslovni model nije funkcionisao i pre pandemije korona virusa.

Upozorenje je stiglo kao odgovor poslovnih i stručnih krugova na ideju savezne ministarka pravde (članice SPD) Kristine Lambreht da se moratorijum, s rokom trajanja do 30. septembra, produži do marta iduće godine.

Kritičari te ideje ističu da je moratorijum postigao efekat, da bi njegovo produženje bilo štetno po nemačku ekonomiju, da od njega profitiraju firme koji to ne zaslužuju i čiji poslovni model nije funkcionisao i pre pandemije i da ih je bolje pustiti da propadnu jer nisu sposobne da iz svog poslovanja servisiraju obaveze nego ih veštački održavati u životu.

Kao jedan od argumenata navodi se da veštačko održavanje u životu firmi pomoću državnih subvencija sprečava „kreativnu destrukciju“ – zlatno, dokazano pravilo tržišne ekonomije, po kojem propast insolventnih firmi otvara prostor za dolazak zdravijih igrača na tržište.

Kakve štete po ekonomiju Srbije mogu biti od nastavka primene moratorijuma na dugove i podržavanja javnim  novcem zombi firmi, poput Er Srbije, ili nekih privatnih kompanija koje nisu izmirivale svoje dugove ni pre korona krize. Najpre, država iz budžeta bespotrebno i uzaludno baca novac poreskih obveznika u pokušaju da odlaganjem plaćanja dugova spase trajno nesposobne zombi firme.

Ključna šteta je uništavanje poverenja. Poverenje je ključna reč na tržištu. Moratorijum na dugove kompanija koje loše posluju u korona (ali i svako drugo) vreme nije u interesu ni jednog učesnika na tržištu, posebno poverilaca.

Nastavi li država da moratorijumom štiti loše firme biće ugroženi preduzetnici i kompanije koje su uspešne jer ne znaju da li posluju sa već propalim partnerom koji opstaje samo zahvaljujući odluci države da mu omogući moratorijum na dugove. Uspešni tržišni igrači stalno će strepeti da li su njihovi poslovni partneri insolventni.

Tako se insolventnost kao virus širi krvotokom privrede. „Jednostavno, ne znam s kim imam posla“, objašnjava svoju novu „noćnu moru“ jedan srpski preduzetnik.

Opasnost od odsustva „kreativne destrukcije“ u doba korona pandemije prepoznala je i Međunarodna finansijska korporacija (deo Svetske banke) koja predlaže vladama zemalja u razvoju (važi i za Srbiju) da olakšaju, pojednostave i skrate proceduru stečaja. Dakle, onome što u privredi nije valjalo pre pandemije treba pomoći da se što pre ugasi (ode u stečaj), a ne navikavati ga da u vreme krize živi od državne pomoći.

U tom kontekstu mnogo je značajniji druga poruka vladama – „ne čini štetu“. IFC savetuje vlade da gde god je moguće ograniče ili obustave plaćanja zaostalih dugova zombi firmi, jer će tako sprečiti stečaj održivih preduzeća (na koji se može preneti insolventnost) i ograničiti domino efekte koji mogu da odlože ekonomski oporavak.

Autor je novinar

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari