Zona slobodne trgovine

Dr Dejan Jovović Pravila o poreklu robe zasnivaju se na Panevropskim i Mediteranskim pravilima o poreklu. Pravila za dokazivanje porekla su uglavnom ista kao i kod bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini. Suštinska novina je davanje mogućnosti primene dijagonalne kumulacije porekla robe u trgovini između zemalja u regionu. U kasnojoj fazi, kada svaka zemlja ispuni odgovarajuće uslove prema EU i stekne pravo bilateralne kumulacije porekla sa EU, moći će da se vrši kumulacija porekla zemalja regiona sa EU. Pojedine zemlje imaju ispunjen uslov sa EU da mogu sa njom kumulirati poreklo. Srbija bi taj uslov mogla da ispuni kasnije kada potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Sporazumom su ugrađene i određene novine: usluge, investicije, javne nabavke i zaštita intelektualne svojine.Time je izvršena modifikacija samog teksta Sporazuma i na taj način pravno regulisane neke potpuno nove oblasti, za koje je predviđena primena pravila STO. Sporazumom se formira Zajednički komitet od predstavnika svih učesnika koji će nadgledati njegovo izvršavanje. Ako sporovi ne mogu da budu rešeni u okviru bilateralnih konsultacija u Zajedničkom komitetu, zemlja ugovornica ih može uputiti na arbitražu. Za razmatranje takvih sporova uspostaviće se jedinstveni Arbitražni tribunal.
Uspostavljanje zone slobodne trgovine u skladu sa CEFTA 2006 do kraja 2010. godine, pored zaključenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU u 2007. i članstva u STO u 2008. spada u prioritete Srbije u oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Nesumnjivo je da je područje CEFTA atraktivan region za investiranje u koje vredi ulagati, i koje će unaprediti međusobnu regionalnu saradnju. Srbija može da u okviru CEFTA sporazuma postane „komercijalni centar“ Zapadnog Balkana i pogodno mesto za strane direktne investicije. Ona kao dinamična zemlja može da postane i regionalni garant ekonomskog prosperiteta. Srbija nastoji da se što pre uključi u EU, a sledeći koraci na tom putu su potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i dobijanju statusa zemlje kandidata za ulazak u EU. Ceo region će zahvaljujući CEFTA sporazumu postati znatno atraktivniji za strana ulaganja što treba da dovede do bržeg povezivanja sa EU. Srpska privreda u tom procesu imaće priliku da se takmiči na širem evropskom tržištu i u tome postane uspešnija, i konkurentnija. Novi sporazum omogućava proširenje tržišta za sve proizvode, ali i trgovanje pod istim uslovima za sve proizvođače. Pri tome, uslovi i pravila igre će biti unapred utvrđeni, pa će preduzeća moći na duži rok da planiraju proizvodnju i plasman, što će veoma pozitivno uticati na povećanje stranih ulaganja. Sporazum će omogućiti zemljama regiona da trguju pod jednakim uslovima bez obzira u kojoj su fazi pristupanja EU i STO.
Može se zaključiti da je nova CEFTA jedan liberalan i moderan Sporazum o slobodnoj trgovini koji će nesumnjivo podstaći rast razmene i konkurentnosti robe i usluga, unapređenjem procesa liberalizacije trgovinskog režima. CEFTA sporazum obuhvata preko 90 odsto međusobne robne razmene u regionu i da u zemlje CEFTA odlazi preko jedne trećine ukupnog izvoza Srbije u svet, koji je po značaju drugi spoljnotrgovinski partner odmah iza EU sa kojim Srbija ostvaruje suficit u razmeni. Ovaj sporazum će pored ukidanja međusobnih carina olakšati trgovinsku razmenu i voditi ka eliminisanju necarinskih barijera. Reguliše i podstiče inostrane investicije i obuhvata pravila za zaštitu intelektualne svojine, javnih nabavki, liberalizaciju usluga i konkurencije uvođenjem savremenih standarda. Realizacija Sporazuma treba da vodi povećanju obima trgovine, većoj javnosti i preglednosti poslovanja, a uključivanjem u zonu Evromediteranske dijagonalne kumulacije porekla proizvoda stvara se novi okvir za trgovinu i investicije, što će uticati na povećanje zaposlenosti i opšti ekonomski razvoj. Time Sporazum CEFTA stvara uslove za ravnomerniji i usklađeniji razvoj regiona, smanjenje troškova i modernizaciju proizvodnje, povećanje efikasnosti poslovanja i produktivnosti, poboljšanje infrastrukture, rast konkurentnosti, zaposlenosti i životnog standarda.