EPA PHOTO SASA STANKOVICKonačno se završilo prikazivanje mini-serije „Sablja“ na Radio-televiziji Srbije, te nismo baš ni sigurni da li nam je bilo bolje sa njom ili bez nje.
Naravno da se gledalački auditorijum podelio na dve struje: jedni će da pričaju kako ovo nema veze sa istinom i kako je to dodatno zamućivanje ubistva premijera Zorana Đinđića, dok će drugi da pričaju da je i ovo previše u kakvoj neoradikalskoj zemljetini živimo, budući da se prikazuje na državnoj televiziji. No, autoru ovog teksta se zaista fućka da se priklanja bilo kome od njih, pošto je za njega dovoljna sveta knjiga novinara Miloša Vasića „Atentat na Zorana Đinđića“ u kojoj je sve detaljno i temeljno objašnjeno u vezi sa tim činom.
Međutim, u ovom tekstiću se nećemo baviti recenzijom te serije, ostavljamo je tviteraškoj akademiji nauka i dežurnim kritičarima, već bih se samo osvrnuo na rečenice koje izgovara Zoran dr Đinđić na kraju te serije.
„Ja mogu da vam demagoški obećam bilo šta, ali iz iskustva istorijskog – nikada se devedeseta vratiti neće. Mi smo deset godina stariji, siromašniji, propaliji, i to je cena naše gluposti, naše neodgovornosti. Jedino želim da to nikada u istoriji ne ponovimo. Ne može jedan narod da izabere pogrešnu politiku i da ga to ništa ne košta. Meni je žao što je sirotinja stradala, a što su ti oko jednog čoveka pokupili kajmak. Ali, hajde da kažemo – nikada više! Nikada više se to neće desiti i da smo iz toga naučili pouku“, rekao je tadašnji premijer u Valjevu, u martu 2002, na političkom skupu pred punom salom.
Pa, hajde onda, da vidimo jesmo li išta naučili iz lekcije devedesetih? Ne moramo dublje da ulazimo u rad i delo streljanog premijera i njegovog liberalnog gledišta prema konceptu države, ali možemo da zaplovimo kroz vreme i prostor koje i dalje nestaje pred crnom rupčagom.
Jesmo li naučili pouku iz sravnjivanja Vukovara i bacanja cveća na tenkove? Nismo, jer čekamo ruske tenkove na obalama Dunava. Jesmo li naučili pouku iz počinjenog genocida u Srebrenici? Nismo, ne priznajemo da se to ikada desilo, a u kafanama i zabitima se peva da bismo voleli da se počini ponovo. Jesmo li naučili pouku iz tromesečnog NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije? Nismo, mislimo da se to desilo samo zato što smo Srbi.
Jesmo li naučili pouku iz ubistava Ivana Stambolića, Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i ostalih? Nismo, ne smatramo da je to bitno za naše živote, a i ako su ubijeni, verovatno je to tako moralo. Jesmo li naučili bilo šta iz najveće moguće segregacije na tlu Evrope od Drugog svetskog rata koju smo činili prema albanskom stanovništvu na Kosovu? Nismo, činili bismo to opet, jer ih smatramo nižom rasom.
Jesmo li naučili išta iz hladnjača sa mrtvim telima Albanaca i Albanki, koje su pronađene u jezerima po Srbiji? Nismo, mislimo da je to podmetačina tajnih službi. Jesmo li naučili išta iz streljanja premijera? Ma jok, nemamo veze mi sa time, ubio ga je treći, ledeni metak. Jesmo li razumeli koliko su Srpska pravoslavna crkva i intelektualna elita involvirani u ratnozločinačko delovanje tokom devedesetih? Taman posla, oni su uvek bili na strani naroda.
Jesmo li razumeli zašto se desio Peti oktobar i šta je nakon njega usledilo? Jesmo li shvatili šta se desilo tokom Oluje ili proterivanja srpskog stanovništva sa područja Kosova 2004. godine? Jesmo li išta razumeli kada je Kosovo proglasilo nezavisnost ili kada su ubijeni vojnici u Topčideru?
Jesmo li shvatili uopšte kako nam se dogodila 2012, pobeda Tomislava Nikolića i danas vladavina Aleksandra Vučića? Kako je došlo do toga da jedan ucveljeni šovinista iz devedesetih danas bude apostol naše propasti, prljavi izvođač radova za multinacionalne kompanije i agent neoliberalnog sistema? Kako smo obrnuli pun krug ludila i ponovo se vratili na istu tačku?
Na ova pitanja, razume se, ne postoje jednostavni odgovori, ali svaki odgovor koji imamo je do imbecilnosti pojednostavljen i netačan, da je bolje da ga uopšte ne izgovaramo. Ali od Osme sednice do Rio Tinta i nadstrešnice u Novom Sadu postoji jedna vremenska linija, koja se nije uopšte zaustavljala, samo je privremeno zatajila tokom „Sablje“, tihovala i tihovala, polako mutirala, te je nakon samo par meseci izašla u drugačijem obliku, ali joj je DNK sve vreme isti.
I sada sve deluje kao u onom filmu „The Thing“ u kojem više ne znaš ko je čudoviše, a ko ljudsko biće. Svi smo zaraženi, izolovani i uplašeni. Čekamo ko će sledeći da se pretvori u nakazu.
Autor je slobodni novinar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
