Zoran Đorđević kao ambasador u Bugarskoj: Da li će Srbija dobiti još jedan diplomatski šamar?

Pre oko godinu dana Vlada RS, na čijem je čelu bila Ana Brnabić, odlučila je da Đorđevića predloži za ambasadora u Sloveniji, ali ova država iz „formalnih prepreka bezbednosne prirode“, kako je pisalo slovenačko „Delo“, nije dala saglasnost.

Ovaj kadar SNS, koji je pre nego što je polovinom maja 2024. godine smenjen sa pozicije v. d. direktora Pošte Srbije, bio je državni sekretar u tri mandata, ministar odbrane i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a ostaće zapamćen ne po rezultatima koje je ostvario, već po izjavi: „Ja tom čoveku (Vučiću, primedba autora) dugujem sve u životu, što sam politički i profesionalno uspeo“, koju je dao na konferenciji za medije.

To se desilo 2. novembra prošle godine (osmog dana po obustavi rada dela zaposlenih u poštanskom sistemu, a koja je trajala više od mesec dana) odgovarajući na pitanje da li su zbog obustave rada u nekim poštama angažovani ljudi izvan Pošte Srbije, kako bi na vreme dostavili Vučićeva pisma penzionerima.

Ako je vest N1 tačna, javnost očekuje od pravog predlagača, a to nije Vlada RS, odnosno njen resorni ministar Marko Đurić, da objasni šta to preporučuje Zorana Đorđevića za ponovni predlog za ambasadorsko mesto u drugoj državi, kada je pre samo oko osam meseci Srbija doživela diplomatski „šamar“ neizdavanjem saglasnosti za njegovo postavljanje u Sloveniji.

Ili „predlagač“, poučen prethodnim iskustvom, namerno nije obelodanio ime kandidata za ambasadorsko mesto Srbije u Bugarskoj, već je to uradio bez „očiju javnosti“: diplomatskim putem, verbalnom notom, usmenim putem, neformalnim podneskom uz priloženu njegovu biografiju. Ukoliko Zoran Đorđević dobije „zeleno svetlo“ za postavljenje u Bugarskoj formalni predlagač će to objaviti, a ako ne, to će biti „stavljeno pod tepih“, po čuvenoj novinarskoj krilatici: „Ono što se nije objavilo, nije se ni desilo“.

Međutim, to se ne očekuje, jer sadašnja politička kriza u Bugarskoj – u kojoj je Rumen Radev, predsednik ove države, bio primoran da (nakon što političari tri puta nisu uspeli da sastave koalicionu vladu posle junskih izbora ove godine) za vršioca dužnosti premijera u privremenoj vladi postavi Dimitrova Glačeva, a parlamentarne izbore zakaže za 27. oktobar 2024. godine, što će biti sedmi put u prethodne tri godine – je povoljan milje za dobijanje saglasnosti za postavljanje Zorana Đorđevića na ambasadorsko mesto u ovoj državi.

Posebno ako se ima u vidu dobri lični kontakti Aleksandra Vučića sa političarima u Bugarskoj, a pre svega sa Radevim, za koga je prilikom njegove dvodnevne posete Srbije i boravka u Dimitrovgradu, 22 juna 2018. godine, rekao: „Radev se mnogo bori za Bugare koji žive ovde, svaka mu čast.

Kao da vidim sebe kad odem negde u region i borim se za srpski narod“. Tada je prokomentarisao i izjavu Ivo Vajgla, slovenačkog poslanika u Evropskom parlamentu „da srpske vlasti moraju da znaju da ih niko ne poziva na besplatan ručak“, koju je kao izvestilac za Srbiju i predstavnik grupe liberala i demokrata dao u debati o nacrtu izveštaja o Srbiji, najavivši veliki broj amandmana na tekst.

„Srbija ne traži nikakve besplatne ručkove“, rekao je Vučić, izrazivši spremnost da Iva Vajgla pozove na besplatan ručak.
A vreme za odgovor Bugara na predlog Vlade RS da Zoran Đorđević bude ambasador Srbije u njihovoj zemlji je dovoljno dugo da se neformalnim kontaktima obezbedi ta saglasnost.

Bugarska nije vezana rokom u kojem treba da se izjasni, ali to obično u praksi iznosi oko dva – tri meseca od zahteva za izdavanje agremana. Ako u tom roku agreman ne bude dat, smatraće se da je prećutno odbijen, jer država prijema nije u obavezi da obrazlaže razloge za tako postupanje.

Inače, na osnovu Zakona o spoljnim poslovima uslov za rad u Ministarstvu spoljnih poslova Vlade RS, na radnom mestu u diplomatskom zvanju, je položeni stručno diplomatski – konzularni ispit, koji se polaže po programu Diplomatske akademije ovog ministarstva, traje devet meseci i zamenjuje državni stručni ispit.

Za rad na određenim specifičnim poslovima, pored državnog stručnog ispita, izvršioci polažu i poseban ispit čiji program, način i uslove polaganja propisuje ministar.

Nije predviđeno da predstavljanje države na nivou ambasadora može da obavlja kadar koji nije pohađao program Diplomatske akademije i položio stručno diplomatski – konzularni ispit. Jedino ako Marko Đurić, ministar spoljnih poslova u Vladi RS, nije iskoristio neko diskreciono pravo i procenio da je Đorđevićevo dvogodišnje „vežbanje“ diplomatije u Pošti Srbije (što sam napisao u tekstu pod naslovom „Diplomatiju ‘vežbao’ godinama u Pošti Srbije“, koji je list Danas objavio 14. avgusta 2023. godine) bilo više nego dovoljno ubedljivo za predlog da predstavlja Srbiju u Bugarskoj ili je kao i njegov prethodnik, Ivica Dačić, bivši ministar spoljnih poslova u Vladi Ane Brnabić, a sadašnji ministar MUP-a u Vladi Miloša Vučevića, samo bez pogovora izvršio volju čoveka kome predloženi ambasador sve duguje.

To mu nije bilo teško s obzirom da je u javnosti proglašen „prvim tapšačem Srbije“, koju je stekao tako što je prvi i najsnažnije aplaudirao svom lideru na skupovima i najglasnije uzvikivao „Aco, Srbine“.

Vučić je to znao da ceni pa je na Instagram nalogu, najavivši polovinom februara ove godine njegovo povlačenje sa mesta ambasadora Srbije u SAD, napisao:

„Svojevremeno, kada bi se u Pomoravlju Bidža pojavio sa Miloševićem, ljudi su pitali ko je taj koji stoji pored Dobrivoja Budimirovića. Tako će, nadam se, jednog dana, ljudi da pitaju ko je bio taj što je stajao pored Marka Đurića.

Elem, Marko Đurić se vraća u Srbiju i verujem da će obavljati jednu od veoma važnih funkcija u našoj zemlji“.

Autor je diplomirani politikolog-novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.