Foto: FoNet/Milica VučkovićOguglao sam na napade neistomišljenika, ali kada postanu vlast, često uložim napor da im se suprotstavim, posebno ako se okome na struku kojom se bavim. To se upravo desilo sa novom ministarkom zdravlja, Danicom Grujičić. Oglasila se velikim intervjuom još krajem leta, ali sa novom funkcijom njena smatranja dobijaju opšti značaj.
Interesantan je kontekst u koji sam stavljen. Po oprobanom receptu „dobro jutro (probitačna) čaršijo na sve četiri strane“, ona štedro poimence hvali 10 uticajnih pojedinaca – predsednika Republike, predsednicu Vlade, četiri ministra i još četiri funkcionera, uključujući jednog gradonačelnika – da bi se s nipodaštavanjem obrušila jedino na neimenovanog epidemiologa koji je bio student „pre 50 ili 60 godina“. Ispada kao da je bilo loše studirati pre toliko godina, a da je dobro ako su od školskih dana protekle „samo“ četiri decenije, kao što je slučaj sa njom.
Međutim, problem je mnogo ozbiljniji. Po Grujičićkinoj pervertiranoj logici, kliničar je nadležan da otkriva uzroke bolesti, a epidemiolog valjda da operiše (!?). Hirurgija jeste zanat, pa u toj disciplini ima fah idiota, kao i vrhunskih intelektualaca.
No, ne podižimo lestvicu visoko, ali ako je neko nastavnica, morala bi bar da prati literaturu iz svoje oblasti, a ona bi joj jasno kazivala da ne samo znanja o uzrocima niza poremećaja zdravlja, već i o mnogim metodama lečenja potiču iz rezultata epidemioloških istraživanja. Do njih su došli epidemiolozi, od kojih neki uopšte nisu lekari, ali su zato sposobni da uočavaju uzročno-posledične odnose značajne za zdravlje. Oni bi bili opasni sa skalpelom u ruci, kao što
Grujičićka zorno pokazuje da predstavlja pretnju kada je bez tog instrumenta.
Nije tu u pitanju samo, recimo, detinjasta tvrdnja kako joj je jasno da se protiv Kineza vodi biološki rat, jer je u prvom trenutku kovid 19 harao u Kini (po istoj misaonoj matrici, sa saznanjem o više od milion umrlih Amerikanaca od te bolesti, danas verovatno veruje da su Kinezi napadači). Reč je o jednom ogoljenom svetonazoru, sa karikaturalnim i vremenski iščašenim viđenjem Njegoševe borbe neprestane i uz crno-belu podelu naroda na đavole i svece.
Otuda bi radije žrtvovala decu nego što bi dozvolila da primaju vakcine „zlih“ Zapadnjaka. U tabor uticajnih „teoretičarki zavere“ goni je njeno izvitopereno viđenje sveta, ali i brižljivo negovan osećaj za populizam, kao oproban način manipulacije. Tužna je istina da je bar u pogledu efekta svog demagoškog nastupa ona u pravu, pa za upozorenje o „opasnim zapadnim vakcinama“ u punom amfiteatru dobija aplauz od studenata političkih nauka, za koje bi se očekivalo da su razumni.
Lekara, a posebno profesora, moralne kočnice treba da sputavaju u odstupanju od istine. Ako njih nema, nebo je granica. Tako je Grujičićka mnogostruko uvećavala brojeve obolelih i umrlih od raka u Srbiji. Najavljivala je i crne prognoze o trendu raka, a kada se one ne bi ostvarile, bez griže savesti je predskazivala nove, još dramatičnije. S prezrenjem je odbacivala zvanične podatke Instituta „Batut“ koji sada treba da joj bude glavni izvor informacija.
Posebno je upadljivo što je ignorisala sva naučna znanja o uzrocima raka, delimično zbog svoje ksenofobične podozrivosti, a delimično zbog svesne manipulacije.
Važnu ulogu tu igra i skučenost horizonata, zbog čega propagira genetičku superiornost Srba, nesvesna prezrenja sa kojim se takve ideje dočekuju u Evropi posle tragičnih iskustava iz Drugog svetskog rata. Uz to, izmislila je i svoj ključni argument o navodnoj otpornosti Srba prema „španskoj groznici“, mada su oni, kao i ostali narodi, masovno umirali u pandemiji te morije pre nešto više od 100 godina.
Upravo oskudno znanje nove ministarke razlog je njenog divljenja iskazivanog prema profesoru Nestoroviću. Ima li njegovo neverovanje u novi korona virus veze sa najvećom bolničkom epidemijom kovida 19 u Evropi (bar zapadno od Dnjepra), zabeleženom u ustanovi čija je direktorka Danica Grujičić? Takođe, da li odatle potiče njeno uverenje da su mnogi od 147 lekara umrlih sa dijagnozom kovida 19 žrtve nekih drugih bolesti? Dodatno zabrinjava zebnja da li će se ministarka ubuduće držati bizarnih pogleda svog uzora ili naučne medicine.
U medicinskim krugovima vlada čuđenje kako je baš tandem Nestorović-Grujičić sa svojim nastranim shvatanjima miljenik vlasti. Pa, taj dvojac se savršeno uklapa u atmosferu svesno urušavanog sistema vrednosti u društvu. Da se neguju osnovne civilizacijske norme, bar deo onih 10 uticajnih funkcionera koje Grujičićka paušalno hvali našao bi se u apsu, a ni ona ne bi, za razliku od pravih dobrotvora, bila nosilac fonda iza koga finansijski stoji država, odnosno svi mi, umesto nje same.
No, vratimo se otkrivanju uzroka bolesti. Hirurg ili drugi kliničar može da posumnja na vezu nekog faktora rizika i obolevanja obično tek ako je razlika između izloženih i neizloženih osoba tom činiocu stostruka ili veća. Tako je pre više od pola veka jedan mladi ginekolog uočio da su tokom samo nekoliko meseci od raka vagine lečene tri tinejdžerke u velikoj masačusetskoj bolnici. Taj rak je u ranom uzrastu izuzetno redak – oboli jedna od milion devojaka tokom godine – pa se on raspitao po drugim bolnicama u okolini Bostona i identifikovao još jednu bolesnicu.
Alarmirao je epidemiologe i došlo se do osam devojaka sa istom bolešću. Za svaku su nađene po četiri parnjakinje slične po svim obeležjima osim raka. Sprovedena je anamnestička epidemiološka studija i ispostavilo se da je sedam bolesnica u majčinoj utrobi bilo izloženo hormonu za održavanje trudnoće, a nijedna od 32 majke zdravih devojaka nije lečena na taj način. Na osnovu toga izmenjeni su terapijski protokoli za hormon dietilstilbestrol. Njegovo davanje vodilo je raku tek kod svake hiljadite izložene devojke, ali to je 1000 veći rizik u poređenju sa devojkama neizloženim tom činiocu.
Kada je rizik „samo“ 10-30 puta veći, kao u slučaju povezanosti pušenja sa rakom pluća, prošle su decenije dok čuveni britanski epidemiolozi Dol i Hil nisu sproveli svoje anamnestičke i kohortne studije, 1950. i 1954. godine. Za vezu pušenja i infarkta trebalo je mnogo više vremena, jer je odnos rizika oko dva. Kada razlika padne na 20-30 odsto, za šta je primer način ishrane i rak debelog creva, zalazi se već u „sivu zonu“ nedovoljne pouzdanosti.
Novoj ministarki zdravlja bi trebalo da koriste ove informacije, pa da se manje oseća „kao produžena ruka boga“ (njen citat) u oblastima kojima ne vlada, a o kojima će morati da odlučuje (bar u meri u kojoj to rade naši ministri). Ona trenutno ima preča posla. U svojoj pravovernosti podržala je zaustavljanje projekta sa Rio Tintom, a posle premijerkine verbalne piruete u Narodnoj skupštini moraće da revidira taj svoj stav. Imajući u vidu njenu sklonost priklanjanja pobedničkoj strani, koja god da je, to joj neće biti teško.
Autor je epidemiolog, redovni profesor Medicinskog fakulteta u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
