Žrtvovanje

U ratovima bar okvirno znamo, neko ih je popisao, istorija ih pominje – od korone izgleda ni statistika ne vidi sve – jer je i sama žrtvovana, kako čujemo, u odnosu jedan prema bilion.

U državi nema nikog da pozove na minut ćutnje – zvanično smo ostali bez 10.000 ljudi.

Možemo da sumnjamo ali izgleda da smo svi žrtvovani za potrebe dobrih rezultata istraživanja javnog mnjenja…

A tu lepu, uspešnu i naprednu sliku kvare deca zadojena ludilom koje vide od roditelja, ili na televiziji ili odnosa na ulici ili vlasti prema neistomišljenicima…

Ništa logičnije nego da se tuku, gaze i udaraju.

Uostalom tako se postaje najjači u kvartu, gradu, državi…

Na kraju i akademski građani se udaraju ispod pojasa, istoričari se dele na patriote i zapadnjake, a studenti usputna žrtva, već i onako čekaju samo da se odsele…

Od vesti, dakle, smrti i nasilje, sve ostalo su najave, a i među njima ima žrtvovanih poput sutrašnjeg dolaska premijera Crne Gore. O tome se toliko ne govori ‘da je neprijatno’.