Žuta patka čuvar vatre

To je rečenica koja se ovih dana najčešće izgovara u Beogradu. Potpuna besmislica. Pa glasajte svi za njih i ne brinite brigu, bićete pobednici.

Inicijativu „Ne da(vi)mo Beograd“ pogrešno doživljavaju kao grupu građana koja neće preći cenzus. Oni nisu grupa već 100.000 Beograđana koji su izašli na ulične proteste na koje ih je pozvala Inicijativa – da se zajednički bore da sačuvaju svoj grad od onih koji mu svakodnevno nanose štetu. NJima su samo oni dovoljni da preskoče tu letvu od cenzusa dvocifrenim rezultatom. Tačka.

Inicijativa ovih mladih ljudi u svom nazivu sadrži dva jasna smisla – jedan je da štite svoj grad od davljenja Beogradom na vodi i sličnih hajdučija gradskih vlasti a drugi je da ne daju Beograd nikome ko ga sa pozicije moći naružuje i urušava jer je to NAŠ GRAD, grad svih nas koji u njemu živimo.

Da se ja nešto pitam, mirne savesti bih ključeve grada predao u njihove ruke. Kome ako ne njima – mladim, lepim, pametnim, obrazovanim, iskrenim, poštenim i posvećenim devojkama i momcima različitih profesija, koji su zapalili plamen i čuvaju vatru koja treba da razgori građanski aktivizam, neposredno ga uključi u urbanu i kulturnu politiku Beograda i podstakne im direktnu brigu za razvoj svog sopstvenog okruženja.

NJihov zajednički cilj je da zaustave degradaciju i pljačkanje Beograda u ime megalomanskih urbanističkih i arhitektonskih projekata , pre svega „Beograda na vodi“ zarad privatnih interesa pojedinaca prispelih iz Belog sveta i umreženih sa lokalnim moćnicima putem tajnih javno-privatnih partnerstva. Bore se protiv pošasti populizma i netransparentnosti koji uništavaju Beograd i Srbiju.

Okupili su se u otporu nadolazećem Cunamiju na Savski amfiteatar i već više od četiri godine istrajavaju u toj neravnopravnoj borbi Davida i Golijata, za održivi razvoj Beograda ali po želji GRAĐANA.

Prvi javni skup, uličnu konferenciju za štampu, organizovali su ispod prozora kancelarije Gradonačelnika 16. marta 2015. godine potpomognuti Akademijom Arhitekture Srbije. Bilo je prisutno 25-oro ljudi. Godinu dana kasnije – 11. juna 2016. godine, na njihov poziv, na to isto mesto je došlo 25.000 ljudi. To je bio izraz poverenja koji su slobodni građani Beograda ukazali ovim čestitim mladim ljudima i ukazuju im i dan danas kada potpuno samostalno, neokaljano i hrabro izlaze na toliko važne izbore za Beograd. O tome svedoče i dugački redovi na mestima gde Inicijativa NDMBGD prikuplja potpise za svoju listu kandidata.

Svi bi sada da prigrle ovu ekipu ali su oni potpuno odlučni da pred građane izađu sami i ostanu čisti do kraja, nudeći baš tim građanima alternativu i priliku posle koje nema više kukanja i zapomaganja. Tačka.

Kako sada stvari stoje, Inicijativa NDMBGD preuzima vatru od nekadašnjeg „Kruga dvojke“, koja se tamo na žalost ugasila, spasavajući savest onog malobrojnog mislećeg dela građanske klase, predstavljajući njeno malo ali u ovom trenutku mnogo značajno JAVNO MNJENJE.

Svih ovih dana predizbornog košmara, mladima Beograda najveću opasnost predstavlja najstarija populacija penzionera a naročito oni kojima 2014. nije umanjena penzija. Oni su najrevnosnija glasačka falanga. Isti takvi su izglasali Bregzit i ubogaljili mlade Britance. Isti takvi su izglasali Trampa i ubogaljili mlade Amerikance. Ne dajte da i ovde ubogalje mladost Srbije.

Zato je moj savet svim mladima Beograda da upravo 3. marta ove godine okupe celu svoju porodicu na subotnji ručak – roditelje, babe, dede, tetke i strine – i kažu im : “ Svi vi morate da glasate onako kako ću ja glasati jer ćete tako pokazati da me volite i da vam je stalo do mog budućeg života“. Tačka.