Zveči li srpski budžet

Da li je predsednik Srbije namerno bio dvosmislen?

Neko će reći da je govorio o medicinskom aspektu epidemije. A moglo bi se tumačiti da predsednik imao na umu i ekonomiju i da je s teškom jesenjom depresijom ispratio letnju Misiju MMF-a iz Srbije.

Šta god da je predsednik mislio i poručivao za jesen, potraje li epidemija sve će biti aktuelniji refren nekad omiljene pesme koji nam sugeriše kako će izgledati i sledeće godišnje doba: „dolaze teška, teška vremena. Dolazi zima, duga i hladna“.

Teško je oteti se utisku da je i poseta MMF-a poslužila kao deo priprema građanstva za ono što dolazi na jesen/zimu.

Nervoza i strepnja sve je primetnija u poslovnim krugovima, i među privrednicima i među bankarima.

Ali i među potrošačima koji sve više „stežu“ novčanik, troše novac samo na zadovoljavanje egzistencijalnih potreba i uzdržavaju se od investicionih rizika.

Za sada su s kuknjavom najglasniji sindikati koji opravdano strepe od masovnih otpuštanja radnika.

Do pre neki dan zbog krize je, po rečima resornog ministra, posao izgubilo 16.500 radnika, ali niko (pa verovatno i ministar) ne veruje da je to poslednja brojka.

Ne zna se u kojoj bi privrednoj grani moglo više radnika ostati bez posla, kandidati se iz dana u dan umnožavaju.

To ohrabruje sindikalne lidere da zahtevaju nastavak državnog intervencionizma, najpre u isplatama minimalca iz državnog budžeta a zatim o novim subvencijama privatnim poslodavcima.

Privrednici su skeptični da im bilo kakva državna pomoć može osigurati dugoročan i održiv opstanak i muka im je da podsećaju javnost na svoja predviđanja iz marta-aprila kad niko nije hteo da ih sasluša.

Većina se ne izjašnjava (za razliku od marta) o potrebi novih mera državne pomoći, suzdržava se od uzimanja povoljnih kredita u bankama, zazire od bilo kakvog kontakta sa ovakvom državom i sprema se za najgore – hibernaciju ili eutanaziju biznisa.

Vlasnici samostalnih trgovinskih, ugostiteljskih, građevinskih i zanatskih radnji, turističkih agencija, tekstilnih i fabrika opreme i mašina, hotela, špedicije… presabiraju bilanse svojih preduzeća svesni neveselih šansi za preživljavanje.

I predsednik države se unervozio, iako njegovi ministri i dalje neumorno isijavaju optimizam koji postaje sve bljutaviji, zamagljeniji i neuverljiviji u sudaru sa realnošću u kojoj je sve više zatvorenih zanatskih radnji, ugašenih preduzeća, unesrećenih vlasnika i otpuštenih radnika.

Predsednik je dva puta u dva dana oštro odbio ideju da je država ćup iz kojeg će on da vadi i deli pare preduzetnicima i radnicima za novo ublažavanje posledica epidemije.

Pitanjem: „Odakle?“ i odgovorom: „Hoćete da štampamo pare“, predsednik je posredno priznao da je budžet „liht roze“ i da država, i da hoće, nema para da pomogne privrednicima. Forme radi ponovio je rečenicu koju koristi i MMF u svom saopštenju „da bi nova pomoć ugrozila stabilnost i uvećala javni dug“.

Trudeći se da prikrije prazan budžet, predsednik se upustio u polemiku s komunističkom svešću za koju tvrdi da se „vratila na mala vrata“, ali je (namerno) prevideo činjenicu da su on i Vlada Srbije u martu-aprilu bili moćni generatori buđenja te komunističke svesti jer su, stilom „kad je beg bio cicija“, delili kapom i šakom subvencije i onima kojima su trebale i onima kojima uopšte nisu bile potrebne.

Predsednik je, namerno ili iz neznanja, prevideo da kad se tako važne klijentelističke grupe, kao što su preduzetnici i radnici, jednom navuku na komunistički „hedonizam“, posle ih je teško skinuti s državne sise.

Vlast u Srbiji sada se krije iza stava MMF-a da bi ućutkala zahteve za novom pomoći države i kritičare vladinih ekonomskih mera u nastavku epidemije korona virusa.

MMF je na kraju virtualnih pregovora pohvalio vlast zbog martovsko-aprilskog „snažnog, pravovremenog i sveobuhvatnog odgovora“ na krizu.

Ta „pohvala ludosti“ našim vlastima, međutim, kao da nastoji da zaboravi savete davane predsedniku i Vladi u martu-aprilu da ne ubacuju u sistem odjednom sve pare namenjene podršci privredi nego da se ponašaju domaćinski i deo tog novca ostave „za crne dane“ (teška vremena jesen/zima) i period produžene epidemije.

Predsednik nije hteo ni da čuje za takve savete.

Mešajući karte i kockajući se, on je zaigrao na sigurnu predizbornu populističku kartu, naterao Vladu da u igru ubaci pet milijardi evra i to mu je pomoglo da pobedi na parlamentarnim izborima (što mu je i bio cilj).

Samo desetak dana posle izbora vidi se da je to bio težak hazard.

Aktuelnom galamom protiv, nesporno prisutne i ojačane, komunističke svesti predsednik je priznao da je žrtva sopstvene predizborne halapljivosti, ali je odgovornost za na brzinu sprženih stotina miliona evra prebacio na komunizam „koji se vratio na mala vrata“ (uzgred, predsednik bi morao da zna da komunizam nikad nije ni izašao iz Srbije na velika vrata).

Privreda (kao uostalom i građani) Srbije broji žrtve i teško podnosi drugi pik prvog talasa korona epidemije. Pitanje, koje kao smrtonosni virus lebdi u vazduhu, je šta će biti ako u jesen/zimu krene drugi talas epidemije.

Predsednik je izdašnim, preskupim i nepravičnim martovsko-aprilskim paketom mera vezao ruke svojoj budućoj Vladi kojoj je ostavio vrlo skroman fiskalni prostor za dodatne mere pomoći privredi u slučaju drugog talasa epidemije.

Iako je pun hvale za vlasti u Beogradu, MMF ipak podseća buduću Vladu da pandemija i dalje ima značajan nepovoljan efekat na ekonomsku aktivnost u Srbiji kroz nižu spoljnu tražnju, niže strane investicije i doznake, ograničenu domaću ponudu i prekide regionalnih i globalnih proizvodnih lanaca, pa upozorava (vlast to prećutkuje, a privrednici se ježe) na značajno pogoršanje međunarodnog i domaćeg ekonomskog okruženja izazvanog epidemijom.

Fond zato sugeriše promenu zajedničkih i pre dve godine formulisanih ciljeva u Instrumentu za koordinaciju politika.

Predstavnici MMF-a sugerišu važnost nastavka podržavanja privrede, ali i ministar finansija i ministar za rad (kao i predsednik države) tvrde da, i ako bude drugog talasa epidemije, neće biti drugog talasa državne pomoći privredi.

Ukoliko se ostvari predviđanje odlazeće premijerke da će nova vlada biti formirana za dva-tri meseca onda nema dileme da je država duboko zakopala „ćup“. A nije svejedno da li je ćup pun, prazan ili poluprazan.

Po decidiranim izjavama zvaničnika vlasti, koji isključuju bilo kakve nove mere podrške privredi („nema para“), moglo bi se slutiti da ćup zveči prazan.

I pre nego što je stigla jesen i drugi talas epidemije pokazuje se da je vlast u martu/aprilu vukla nedovoljno promišljene poteze koji su već sad doveli u opasnost javne finansije.

Stanje državne kase važno je, ne zbog toga ima li u njoj para za novu pomoć privredi, nego zbog saznanja celokupnog društva s kakvom (finansijskom) sposobnošću država ulazi u jesenju/zimsku neizvesnost.

Jer može biti ugrožena sudbina plata, penzija, zdravstva…

Privrednicima preostaje jedino ispravno rešenje – da bez ičije pomoći, samostalno na tržištu ojačavaju kolektivni imunitet.

Nastavi li se epidemija na jesen nesumnjivo je da će među firmama i kompanijama biti žrtava (kao, uostalom, i među radnicima), ali će one koje prežive sigurno steći novu otpornost na krizu.

Autor je novinar