Zvezdin život i posle smrti

Od tog 24. aprila 1991. godine kada se Zvezdi na Marakani nebo otvorilo a stadion eksplodirao, do ovog prošlonedeljnog povratka Zvezde na tu najveću evropsku scenu, protiv Napolija u Ligi šampiona, prošlo je više od 27 godina. Šta se sve u međuvremenu izmenilo? Velika država Jugoslavija čiji je najveći šampion Zvezda bila kada je postala prvak Evrope, više ne postoji. Izgorela je u ratnom požaru koji su zapalili Srbin Slobodan Milošević i Hrvat Franjo Tuđman u sadejstvu sa svojim sunarodnicima nacionalistima iz Bosne i Hercegovine.

Taj rat je potpuno izmenio krvnu sliku društveno-političkih zajednica u svim bivšim jugoslovenskim republikama. Javnom i političkom scenom zavladala je politika nacionalizma i šovinizma. Ti svati su uz pomoć paravojnih i parapolicijskih odreda stvorenih od najvećih kriminalaca, lopova i ubica, sve pod parolom za spas srpstva i hrvatstva, do temelja opljačkali društvenu i državnu imovinu bivše velike države.

Fudbalski sport i njegovi velikani u Srbiji, Crvena zvezda i Partizan nisu naravno mogli izbeći sudbinu društva. Opljačkani su i oni. I tako, sve se u Srbiji u ovih dvadeset sedam godina Zvezdinog odsustva sa najveće evropske scene izmenilo samo su dve stvari ostale iste.

Utakmica Crvena zvezda – Napoli, odnosno ambijent na stadionu je pokazao da je Zvezda bila i ostala najpopularniji fudbalski kolektiv na Balkanu pa i šire. Takozvani večiti rival Partizan se u tom pogledu apsolutno ne može meriti sa Zvezdom. Jer igrali su i crno-beli Ligu šampiona i to sa najvećim i najslavnijim klubom na svetu Realom iz Madrida sve sa Murinjom na čelu, pa nisu prodali sve ulaznice iako je kapacitet Vojnog stadiona skoro pa upola manji od Zvezdinog.

Druga stvar koja je u Srbiji ostala ista u ovih 27 godina Zvezdinog odsustva iz velike Evrope, jeste vlast. Državu Srbiju je naime kao i devedesetih godina prošlog veka zarobila ista nacionalističko šovinistička i kriminogena politička koalicija. Zapravo promenilo se ali na gore, jer vlasti se, zloupotrebom demokratskih pravila i institucija, dočepala grupa državnih razbojnika iz te koalicije i uz pomoć svog političkog krila takozvane Srpske napredne stranke, žari i pali zemljom Srbijom uzduž i popreko.

I tu dolazimo do one sociološke istine da je fudbal ogledalo društva. U zarobljenoj državi, zarobljen je i fudbal. Vođa državnih razbojnika je fudbalski sport poklonio svom nekadašnjem telohranitelju iz radikalskih dana, Slaviši Kokezi. Taj čovek bez ikakvog fudbalskog identiteta, obrazovanja, znanja i kapaciteta, izmenio je Statut FSS i tako je Savez od javnog dobra u pravom smislu, postao njegova privatna svojina.

A Crvenu zvezdu je vođa državnih razbojnika ustupio svojim idolima iz mladosti profesionalnim navijačima takozvanim Delijama. Oni su kao produžena ruka vlasti za izvođenje raznih prljavih radova, postali neformalni vlasnici Zvezde bez uloženog dinara. Upravljačka prava su poistovetili sa vlasničkim tako što trećinu članova Skupštine, najvišeg organa kluba, oni delegiraju direktno sa Severne tribine stadiona a ostale dve trećine oni kao kao članovi kluba biraju. I zato Vladan Milojević uz veliku dozu sreće, najzaslužniji čovek za plasman Zvezde u Ligu šampiona, nije u pravu kada izjavljuje: „Zvezda je mnogo veliki klub i ova generacija pokušava da je vrati na puteve stare slave.“

Veliki klub ne radi sa svojom fudbalskom decom ono što je takozvana tribina uradila sa Zvezdinom. Naime, osim Jovetića i još dvojice trojice omladinaca koji su ove sezone kao juniorski prvaci Srbije izborili plasman u juniorsku Ligu šampiona sve ostale, Zvezda je dala jednom nižerazrednom klubu uz obavezu da ako neko od njih ima ponudu iz inostranstva, mora Zvezdi da plati 400.000 evra, da bi dobili ispisnicu. To je direktno kršenje ljudskih prava i sloboda jer je Olmo iz Barselonine juniorske škole na primer, bez ikakve obaveze prešao u zagrebački Dinamo i postaje zvezda hrvatskog nogometa. Najgore je što se ne zna gde i kome ide taj novac kao i novac zarađen od plasmana u Ligu šampiona. Svi su izgledi da će se dogoditi isti slučaj kao i 2010. u Partizanu kada je UEFIN novac nestao a trener Stanojević dobio otkaz zbog pitanja – šta je sa premijama. To se zove poslovanje ne u sivoj nego u crnoj zoni.

Zvezdu dakle danas vodi „Tribina“, odnosno njeni profesionalni navijači i to se najbolje vidi po praznom stadionu „Rajko Mitić“, kad im posle bilo koje utakmice u Evropi dođe u goste neki klub iz Super lige Kokezanije, jer Slaviša Kokeza je, kao što rekosmo, u Srbiji vlasnik fudbala.

Utakmica Zvezda – Napoli je bez obzira na drečeće ružičaste boje u novinskim izveštajima pokazala da osim ambijenta Zvezda ni u čemu drugom više nije veliki klub, još manje veliki tim. U igri Zvezde ima toliko rupa da je već na prvoj sledećoj utakmici sa Pari sen Žermenom nikakva sreća ne može spasiti Frazu da je rezultat i novac koji on donosi najvažniji, ma koliko istina bila, ponavljaju samo oni koji hoće da prikriju da je utisak o igri i snazi tima lošiji od rezultata. To su najbolje izrazila trojica mladića koje sam sreo dok su se vraćali sa stadiona. „Otišli smo punog srca i bili ushićeni ambijentom koji ima malo koji klub na svetu. Ali sa stadiona smo se posle 90 minuta igre vratili prazni“. Nekadašnji prvak Evrope Zvezda igra provincijski fudbal – napisao je posle utakmice izveštač Korijere delo Sport.

I zaista, sterilna, ružna, loša, dosadna i nižerazredna Zvezda u odnosu na Evropu, to je istina. Disciplina, volja, htenje, borbenost nisu sporni ali kvalitet i spremnost tima za najjaču konkurenciju jeste . Može Zvezda u Super ligi Kokezanije i šetnjom da pobeđuje, ali kvalitet za najjaču ligu Evrope nema.

To je najvažniji utisak sa, kako klupski obojeni mediji vole da kažu, istorijskog povratka Zvezde na evropsku scenu. Sve je u zemlji državnih razbojnika istorijsko, i blještavo poput novogodišnje rasvete usred leta, samo u sadašnjost i njenu ružnu stvarnost ne žele ni da pogledaju.

Autor je novinar