"Zvižduk" u Narodnoj biblioteci

Ne mogavši da zaboravi tragične devedesete i značajnu ulogu svog predsednika u njima, ogradio se od njegovog prisustva, na panično zgražavanje Tasovca, kao i nedavno Udovičića, na mešanje kulture, odnosno sporta u politiku. Kao da samo prisustvo predsednika ne znači i politiku. A koji se u tom, njemu potpuno stranom prostoru našao u svom protokolarnom krstarenju na otvaranju, obeležavanju i zatvaranju svega i svačega, promovišući sebe i svoju stranku, što je, jelte, u opisu posla svakog političara. I da se obrati skupu sa par visokoumnih rečenica, koje je pripremio savetnički tim. Sva ta maskarada nije omela uvaženog književnika da se ne seti ogromnih ljudskih i materijalnih žrtava, društvenog propadanja i narasvetljenih političkih ubistava u vremenu kada uloga četničkog vojvode Tome u vlasti nije bila zanemarljiva.

Oktobarske promene nisu donele lustraciju, niti Nikolićevo napuštanje politike zbog kraha ubeđenja u koje je iskreno verovao. Opijenost vlašću pod motom „kome je do morala nema šta da traže u politici“ učinila je da svoja nova ubeđenja prema spolja malo konfuzno, a ipak pragmatično, usklađuje sa vetrovima jakih koji duvaju oko nas. A prema unutra, računajući na podršku svojih nekadašnjih sledbenika, neizbežan folklor su postali štrajkovi glađu, stiropori, lažne diplome, zametnuti džakovi sa izbornim listićima, žvake o blagostanju, koje stiže kad se korupciji prethodnih stane za vrat.

Četvorogodišnje predsednikovanje nije donelo ništa novo, osim činjenice da predsednik zaslužuje doktorsku diplomu vrhunskog plivača mutnih političkih voda. Mada i dalje ne zna da po Ustavu Srbija nije monoteistička, već sekularna država i da nije predsednik svih Srba već Srbije, vrlo dobro zna da promoviše i zbrinjava svoju porodicu i imanja… Nadmena reakcija pogođenih na reči jednog vrsnog intelektualca, da za taj čin „ne treba hrabrosti i vaspitanja“, vešto je skrivanje radikalskog gneva ispod utegnutih evropejskih odela. A hrabrosti zaista treba i malo ko je nažalost danas ima. A o vaspitanju će reći malo kompetentniji…

Prava reakcija je ipak sinhronizovano stigla, po uvežbanom modelu i nacionalističkom, malicioznom, ratnohuškačkom maniru, od uvaženog glavnog urednika Novosti. Književnikov doživljaj jedne javne ličnosti ocenio je čak kao napad na predsednika svih Srba (koji to zapravo po Ustavu nije) i nezahvalni napad na sve Srbe čoveka druge nacionalnosti, inače osvedočenog borca protiv svakog nacionalizma.

*Autor je dipl. inž. iz Zrenjanina