Zvučna pobuna, štrcanje kapi za nos i susret prijateljica: Nije pozorište za svetinu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ovo nije za rubriku Kultura ponašanja, ovo je za rubriku Savremena gestapo kultura. Da može bičevala bi ljude da se ponašaju i razgovaraju „na svetom mestu“ onako kako njena „uzvišenost“ smatra. Nije ništa bolje od drugih koje kritikuje. Naprotiv.

2. Bravo. Na zalost tako je svuda u Srbiji, drustvo kao socijalni fenomem 0

3. Zasto geatapo??? Najbolje je da ponesu cegere, malo luka i po koji cevap. Kada radite na vasem radnom mestu ne smeta vam kada vam iznad glave zvone telefoni, stizu poruke, ljube se……. Glumcima je radno mesto te daske koje zivot znace. Postujte ga a ako necete postovati pravila pozorista imate utakmicu i pijacu pa izvolite. Zna se zasto i kako se ide u pozoriste jos od antickih vremena. I opet bravo za novinarku. Neko mora da proba da napravi razliku izmedju kulture i pijace. Eto

4. Odlican tekst trebala bi svetina da procita ali i da shvati.

5. Bravo za tekst. Sve je istina, makar što se tiče Beograda. Slikaju se i snimaju ili viču u telefon: Evo me u pozorištu, da svi čuju, tokom predstave… U Narodnom pozorištu ne znaju kad se tapše kad su u pitanju opera i balet . Što se tiče pozorišta u drugim gradovima, poznajem samo Zrenjanin i Kruševac: divni glumci i divna publika!

6. Amaterski tekst za novine kakav je Danas. Nazalost. Ne tema, nego stil pisanja, nivo osnovne skole. Osipanje kvaliteta izgleda da je svuda… Ocekivala sam vise nakon klika, ali moguce da preterujem.

7. U pozorište se ide,sa poštovanjem.

8. Novinarka je promasila temu. Tolika doza oholosti i pretencioznosti diskvalifikuje je kao nekoga ko ce objektivno da sagleda ponasanje onih koji na predstave dolaze. Misli da je bolja, u stvarnosti je gora.

9. Molim vas, dođite u školu , posetite nekoliko školskih časova i opišite sve što tamo vidite. Da je kojim slučajem neki prosvetni radnik uzeo od učenika telefon i bacio ga, kao što je to učinio Sergej Trifunović tokom predstave, isti taj nastavnik bio bi suspendovan, egzistencija bi mu bila dovedena u pitanje a javnost bi se naširoko i nadugačko izjašnjavala o tome da li je dotični nastavnik uračunljiv ili nije i da li mu je uopšte bilo mesto u školi. Zar nije škola javno mesto i vaspitno – obrazovna ustanova gde učimo kako se treba ponašati i na drugim sličnim mestima? Vaša priča je i počela od toga šta je u školi govorio vaš profesor.

10. I na koncertima je puno nepoštovanja i prema izvođačima i prema onima koji su došli da SLUŠAJU.
    Pričaju na sav glas, kao da su važniji od onoga ko je došao da svira, i kad su u toku tihi delovi pesama, bez ikakvog stida.
    Ne znam kako je na narodnjačkom koncertima, govorim za pop i rok. Ali ne za mejnstrim, nego izvođače koji imaju malobrojniju publiku i očekivalo bi se da samim tim cene što su u prilici da jednom u tri-četiri godine čuju omiljenu grupu ili muzičara.
    Bolje platiti put do neke zapadnoevropske zemlje i duplo skuplju kartu, bar je koncert užitak. Ovde je propast jer će po Marfijevom zakonu neko zapričati, zakreštati, zalajati baš kad naiđe omiljena pesma.

11. Evo jos jednog clana svetine koji smatra da u pozorisu treba da;se brblja! Neobrazovani i bahati!

12. Više bih volela da pročitam tekst o nečemu pozitivnome.
    Malo se smučilo to pljuvanje i „narod je stoka“…nema koristi od ovakvih šablonskih tekstova.
    Dajte nešto lepo da narod vidi kako treba kad već znate i umete.

13. Ja nekako uvek sednem blizu nekoga ko šuśka kesom. Ipak, najstrašnije mi je kada neko u sred koncerta ili predstave tresne sedištem jer mora da izađe.