Mislite da je gorivo skupo? Biće još skuplje

Poslednje dve nedelje litar evrodizela košta 211 dinara (1,8 evra), 31 dinar više nego u Rumuniji, 38 dinara više nego u BiH, 41 dinar više nego u Bugarskoj i neverovatnih 58 dinara više nego u S. Makedoniji.

Kažu stručnjaci kada se povećaju akcize od 1. oktobra poskupeće još za šest dinara.

Benzin je nešto jeftiniji, 192 dinara trenutno, što je takođe među najskupljim u regionu, mada ne najskuplje.

Ako pogledamo unazad, pre deset godina u septembru 2013. godine litar evrodizela koštao je oko 152 dinara (oko 1,32 evra), skoro 40 odsto manje nego danas. Ali zanimljivo je što je tada barel sirove nafte koštao više od 100 dolara, dok je danas ispod 90 dolara za barel, oko 10 odsto manje.

Dakle, poskupljenje goriva ne može se svaliti na svetsku cenu nafte, jer koliko god poslednjih godina geopolitička situacija bila turbulentna, što se uvek održava na cenu nafte i pre desetak godina nije nedostajalo nemira. Imali smo arapsko proleće, rat u Siriji, aneksiju Krima i sankcije Rusiji.

Ako uđemo u strukturu cene goriva na benzinskoj pumpi možemo da vidimo jedan od uzroka ovolike cene goriva. Od svakog litra dizela koji danas sipamo u rezervoar 47,2 odsto ili 99,6 dinara ode u budžet, najviše za PDV i akcizu, ali i za razne naknade. Na jednom litru benzina država inkasira 93,5 dinara ili 48,7 odsto.

Od oktobra će to biti i više, iz litre benzina izdvajaće se 51,2 odsto državi, a iz dizela 49,5 odsto.

Deluje da je država dobro uočila cenovnu neelastičnost potrošnje goriva ili narodski rečeno, to što za gorivo uvek mora da se ima, da zavuče ruku duboko u džep građana.

Kada je počeo rat u Ukrajini i lansirao cenu nafte preko 110 dolara za barel, država je malo popustila, pa je smanjena bila akciza za 10 odsto, ali kako se nafta vraćala dole tako se vraćala i akciza, samo na gore.

Ipak, pitanje je da li se može ovolika cena pripisati samo državi. Neki stručnjaci postavljaju pitanje zašto je vlada usvojila formulu za formiranje cena goriva prema kojoj reperna cena nije cena nafte, već cena naftnih derivata, benzina i dizela u đenovljanskoj luci Lavera. Na ovu cenu dodaju se troškovi transporta, pa kurs dolara. Tako se dobija veleprodajna cena na koju se onda dodaje marža trgovaca.

Da li bi cena goriva možda mogla biti manja da je formula drugačija? Posebno zato što je još na snazi uredba o ograničavanju cene goriva. Dakle sa državnom uredbom na osnovu koje se svakih sedam dana određuje maksimalna cena goriva u Srbiji, mi smo najskuplji u regionu. Ovde treba dodati da je NIS prošle godine napravio profit od skoro 800 miliona evra.

Ali što bi, u maniru „drž`te lopova“, rekao predsednik onomad kada je narod blokirao ulice zbog visokih cena goriva, „važno vam je gorivo, a nije što su hleb i struja najjeftiniji u Evropi“.

Dakle, ako nemamo za gorivo, kupujmo električne automobile!