Nastavlja se pravosudni progon anarhista u Srbiji 1

Već sedam godina traje montirani sudski proces protiv grupe mladih ljudi optuženih da su napali ambasadu Grčke u Beogradu.

Danas, 25. jula u 11:00, otvoreno je novo poglavlje ovog grotesknog procesa kada je sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Goran Ramić doneo prvostepenu presudu kojom je četvoro optuženih proglašeno krivima, a jedan je oslobođen optužbi. Ratibor Trivunac je osuđen na osam meseci zatvora uslovno na tri godine; Ivan Vulović, Ivan Savić i Sanja Dojkić su osuđeni na šest meseci zatvora uslovno na dve godine; Tadej Kurepa je oslobođen optužbi.

Ovo nikako nije kraj procesa jer smo odlučni u tome da ovu pravosudnu farsu guramo do kraja, sve dok svi optuženi u procesu protiv „beogradske šestorke“ ne budu u potpunosti oslobođeni svih optužbi. Na presudu će svakako biti uložene žalbe i očekujemo da je jedini razuman potez viših sudskih instanci da ovu presudu obore ili preinače tako da bude oslobađajuća.

Podsetimo, 3. septembra 2009. godine šestoro mladih ljudi (od kojih četvoro članova Anarhosindikalističke inicijative) uhapšeni su pod sumnjom da su 25. avgusta 2009, oko tri sata ujutru, najpre na fasadi ispisali zaokruženo slovo „A“ – simbol anarhističkog pokreta, a potom bacili dva „molotovljeva koktela“ na zgradu ambasade Grčke. Njih šestoro su zadržani preko noći u pritvoru u kome će ostati narednih šest meseci, zato što je u toku te noći tadašnji vršilac dužnosti Repuličkog javnog tužioca Slobodan Radovanović, lično intervenisao da bi tužilaštvo prekvalifikovalo krivično delo iz „izazivanja opšte opasnosti“ u „međunarodni terorizam“. Nakon što je „beogradska šestorka“ pritvorena i osumnjičena za „međunarodni terorizam“ tužilaštvo je pokušalo da u svoj fabrikovani slučaj uplete čitavu Anarhosindikalističku inicijativu sa namerom da je proglasi „terorističkom organizacijom“.

Zahvaljujući snažnom pritisku činjenica, javnosti i medija, tužilaštvo je prvo odustalo od daljih pokušaja uplitanja ASI u slučaj, a zatim je nakon prvog ročišta u februaru 2010. sud ukinuo pritvor i beogradski anarhisti pušteni su da se brane sa slobode. Optužnica je ubrzo prekvalifikovana u „izazivanje opšte opasnosti“ a 16. juna 2010. godine sudija Višeg suda u Beogradu Dragoljub Gerasimović donosi oslobađajuću presudu kojom se svi optuženi oslobađaju svih optužbi.

To, međutim nije bio kraj već početak ovog političkog sudskog procesa koji će uskoro ući u osmu godinu. Naime, tokom aprila 2011. godine Anarhosindikalistička inicijativa pokrenula je Anti-NATO kampanju kao reakciju na informaciju da će u Beogradu od 13. do 15. juna biti održan najveći NATO skup u dotadašnjoj istoriji. Prvi od nekoliko predviđenih protesta protiv najavljenog NATO skupa održan je 12. juna ispred „Sava centra“ u Beogradu. Ovaj mirni protest policija je okružila čim se okupilo stotinak ljudi, demonstranti su vređani i bacani niz padinu preko puta Sava Centra, a od strane neidentifikovanih policajaca u civilu brutalno je uhapšeno osmoro učesnika skupa, od toga trojica članova Anarhosindikalističke inicijative.

Odmah nakon razbijanja protesta i hapšenja počinje medijski linč Anarhosindikalističke inicijative i njenih članova. Ovaj medijski linč uključuje i pozive Apelacionom sudu da obori oslobađajuću presudu Beogradskoj šestorki. Ne iznenađuje što je manje od dve nedelje nakon toga Apelacioni sud u Beogradu zaista i prihvatio žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu, ukinuo oslobađajuću presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Samo nekoliko dana kasnije, Viši sud u Beogradu, (i to sudija Dragomir Gerasimović, koji je doneo oslobađajuću presudu), oglašava se nenadležnim za postupanje u postupku protiv šestorke, te donosi odluku da se predmet dostavi Prvom osnovnom sudu u Beogradu.

Političke okolnosti koje su pratile čitav proces nastavljaju se 2015. godine. Predsednica Prvog osnovnog suda u Beogradu Tanja Šobat početkom novembra 2015. bez ijednog utvrđenog kriterijuma donosi odluku o prebacivanju osmoro sudija krivičara u parnično i izvršno odeljenje tog suda, uz objašnjenje da u tim odeljenjima nema dovoljno sudija. Jedan od sudija krivičara koji su bili pogođeni ovom odlukom bio je i Goran Ramić. On se u to vreme, na ročištu za slučaj „ambasade Grčke“ održanom u novembru 2015. požalio prisutnim advokatima i optuženima da nije siguran hoće li sačuvati svoje radno mesto, što je još jedan činilac političkog pritiska pod kojim je vođen ovaj slučaj. Ramić je kasnije vraćen nazad u krivično odeljenje suda.

Tokom čitavog suđenja nije iznet niti jedan dokaz koji bi mogao da pruži pravni argument za donošenje osuđujuće presude.

Današnju presudu smatramo nastavkom pravosudnog terora koji je počeo 2009. godine kada je „Beogradska šestorka“ provela pola godine u paklu Centralnog zatvora u Beogradu pod optužbom za međunarodni terorizam, a koji je nastavljen tokom sedam godina suđenja koje je videlo jednu oslobađajujuću presudu (jun 2010), promenu pet sudija, nekoliko izmena optužnice, Vlade Mirka Cvetkovića, Ivice Dačića i Aleksandra Vučića, i medijsku satanizaciju najgore vrste.

Nećemo se uplašiti niti pasivizirati. Nastavićemo da učestvujemo u društvenim previranjima, da se zalažemo za stvaranje borbenog direktno-demokratskog sindikalnog pokreta i da se borimo protiv države i kapitalizma.

25. jula 2016. godine

Sekretarijat Sindikalne konfederacije „Anarhosindikalistička inicijativa“, sekcije Međunarodnog udruženja radnika i radnica.

Tekst je objavljen u dodatku Bilten, uciteljnznalica.org

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari