foto: privatna arhivaJoš jedan protest građana zbog izgradnje novog mosta u produžetku Bulevara Evrope održan je u nedelju na novosadskom Šodrošu, jednom od svega nekoliko „zelenih“ delova grada kojem, zbog ovog infrastrukturnog projekta, preti betoniranje.
Nekoliko stotina građana pridružilo se aktivistima koji tamo kampuju od sredine juna, kako bi sprečili da ovo važno područje koje grad brani od poplava, istovremeno pružajući stanište velikom broju zaštićenih vrsta biljaka i životinja, zadesi sudbina Novog Sada, koji je „jedini grad koji se ruši građenjem“.
Mnogo smo puta čuli istoričara umetnosti Nebojšu Milenkovića kako izgovara ovu rečenicu iz knjige Ljubinka Pušića, i upravo ona predstavlja suštinu onoga čemu su Novosađani već decenijama izloženi.
Razbijeni nosevi, modrice, i svi drugi „rezultati“ nasilja, viđeni su u nedelju, baš kao i 21. jula, u danu kada su investitorskom urbanizmu širom otvorena vrata, usvajanjem Generalnog urbanističkog plana do 2030. godine, kada su građani takođe protestovali, i zaradili razbijene glave i prekršajne prijave.
Ovoga puta, broj policajaca i demonstranata bio je gotovo identičan, što samo pokazuje rešenost lokalnih vlasti da realizuje svoje koruptivne projekte, uključujući i „Novi Sad na vodi“ zbog kojeg je taj most preko potreban. Da li će ono malo grada što je opstalo preživeti?
Novi Sad je preživeo Drugi svetski rat, a njegovo rušenje nije počelo pre nekoliko, već u posleratnim godinama, kada je, nasilnom urbanizacijom od strane komunističkih vlasti, njegov dobar deo srušen i pretvoren u brutalističko-socijalističku spavaonicu.
Taj trend traje sve do današnjih dana, a u poslednjih nekoliko godina, izgleda da i ono malo kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa, više neće biti pošteđeno. Grad i dalje nastavlja da se pretvara u spavaonicu za robove, koji će raditi, živeti i umirati u Srbiji koja se pretvara u rudnik.
Ova borba i dalje je nerešena. Iako mnogi svake godine iznova ponavljaju da je „uskoro kraj ovog zla“, i da je „represija znak straha od građana“ i da je „zver ranjena“, situacija u kojoj danas živimo posledica je brojnih nerešenih pitanja, ali ne u prethodnih deset, već osamdeset godina. A to se ne rešava preko noći.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
