Foto: Z. S. M.
Nedostaci sa kojima se suočava grad Kragujevac, vođen haotičnom samoupravom, mogu se uočiti i na nivou cele države.
Na skupove Srbija protiv nasilja podstakao nas je stravičan zločin, do danas nepojmljiv, za čiju odgovornost treba da se zapitamo svi! Zar je potrebno da se desi nešto stravično da bismo shvatili da su odavno poljuljane sve strukture našeg društva?
Nasilje nad ženama je još jedna tema o kojoj se ćuti. Od početka godine do danas, 24 žene su stradale u porodičnom nasilju, među kojima je bilo i maloletne dece. Odakle toliki nakupljen bes u naciji koja je oduvek važila za mirotvoračku, koja je oduvek predstavljala stub i centar okupljanja okolnih republika, kako u političkom, tako i u kulturološkom smislu?
Danas je na društvo presudan uticaj medija. Onaj ko kontroliše medije, kontroliše i društvo. Mi slobodno možemo reći da su mediji na nacionalnoj frekvenciji nekontrolisani, pa se postavlja pitanje: da li je to namerno tako? Programska šema koja ne postoji. Zastupljenost rijaliti programa, u kojima se našoj deci plasira iskrivljena slika realnosti i pogrešne vrednosti, nude im pogrešne uvide u svakodnevicu i čine da se nešto što nije normalno percipira kao stvarno.
S druge strane, predstavnici umetnosti i kulture jako teško pronalaze mesto u medijskom svetu. Suočavamo se sa elementarnim problemima, konkursi se nameštaju uticanjem režimskih ljudi, nedostaju nam adekvatne koncertne sale, sredstva. Ali, zar je toliko teško uključiti više kulturnih i edukativnih sadržaja, vođenih profesionalcima u nacionalne frekvencije, za isti ili čak manji novac od učesnika rijaliti programa. Da li je moguće da je režimu cilj da prevladava nasilje, razvrat i nekultura na nacionalnim frekvencijama?
Danas je prosečan građanin Srbije prinuđen da se snalazi na svakom koraku. Kad treba da ode kod lekara, bori se da dođe na red. Stanovnici Beograda i Kragujevca nemaju obezbeđen jednak kvalitet lečenja, jer se naši lekari u Kliničkom centru snalaze sa primitivnim i nedovoljnim brojem aparata, osoblja. Snalazimo se da zaradimo za egzistenciju, živimo u konstantnom i paničnom strahu da li ćemo zadovoljiti i osnovne potrebe. Zašto deca Beograda i Kragujevca nisu jednaka po pitanju školskih udžbenika, gradskih bazena? Zar je toliko skupo obezbediti im besplatno obrazovanje i poneku beneficiju, u vremenima kada se rađa sve manje i manje dece?
Zašto uništavamo sve što je državno, pa i gradske apoteke u Kragujevcu? To su lokali na dobro poznatim lokacijama u gradu, gde su građani Kragujevca navikli da se snabdevaju već skoro vek unazad. Cene su pristupačnije nego u privatnim lancima apoteka, a jedna od usluga koja se odnosi na izradu lekova i kozmetičkih preparata po porudžbini, ne postoji u ponudi privatnih apoteka.
Radimo u neadekvatnim uslovima. Autobusi koji prevoze putnike su dotrajali, projekti koje je grad započeo nisu završeni. Gde je naša gradska pijaca?
Gde je zgrada FILUM-a, koja je obećana na poslednjim predsedničkim izborima? Kamen temeljac je, prema obećanjima predsednika u izbornoj kampanji, ali to je nekako u nesaglasnosti sa planom budžeta za ovu godinu i sa realnošću, uostalom. Zašto smo obmanuti? Preko 1.500 studenata luta gradom na desetak lokacija u želji da završi naš fakultet, na koji dolaze studenti širom Srbije, pa čak i iz univerzitetskih gradova, da baš u srcu Šumadije provedu studentske dane i steknu obrazovanje?
Za ovih dvadeset godina zaposleni FILUM-a su od saradnika i asistenata profesorima sa beogradskog i drugih Univerziteta, vredno radeći, napredovali i do redovnih profesora i rukovodilaca Fakulteta. Osim toga, Univerzitet u Kragujevcu je dobio, među mnogim fakultetima iz oblastia prirodnih nauka, prvi u polju društveno-humanističkih nauka, kao i prvi i jedini umetnički fakultet, čiji pojedini studijski programi su jedinstveni u Srbiji.
Grad Kragujevac je obogaćen mnogim dešavanjima: književnim večerima, koncertima ozbiljne muzike i umetničkim izložbama, a ove manifestacije se neretko i kombinuju, s obzirom na to da smo mi jedini fakultet u zemlji u kome tri odseka (filološki, muzički i likovni i primenjeni) grade uspešnu simbiozu. Saradnje se ostvaraju i sa kolegama iz zemlje i inostranstva, a realizuju se direktnim delovanjem zaposlenih na FILUM-u, kao i njihovih, mahom uspešnih, studenata.
Zgrada FILUM-a, pa čak i adekvatan iznajmljen prostor je jako bolno pitanje koje se često prebacivalo kao vruć krompir od budžeta Grada do budžeta Republike, ali nam se na kraju uvek vraćao kao problem kojim se bavio isključivo Fakultet i Univerzitet. Možda smo se ponajviše zaročarali sada, kada smo shvatili da od realizacije predizbornog obećanja o kome nas je na svečanoj Akademiji povodom 20 godina postojanja FILUM-a informisala lično državni sekretar u Ministarstvu prosvete, prof. dr Marijana Dukić Mijatović, nema još uvek ničega konkretnog. Preko 20 godina postojimo bez krova nad glavom, a unapredili smo kulturni život u gradu na toliko načina, zalaganjem studenata i profesora FILUM-a!
Šta se dešava sa haotičnom urbanizacijom grada? Zar mi kao građani treba da ukazujemo na probleme? Da se borimo da se stabla ne poseku, da nam ne popločaju ceo grad, po uzoru na Beograd? Zašto nemamo više šetališta uz vodu? Bubanjsko i šumaričko jezero su do dan danas nedovoljno uređeni, a fali nam još dosta više uređenih površina za šetanje!
Mnoga pitanja ostaju otvorena. Građani Kragujevca uglavnom ćute, jer nemaju vere u bolje sutra. Ubijeni su u pojam, apatični, jer svakodnevno gledaju kako nisu jednaki sa drugim građanima, koji se zapošljavaju preko režima, pitaju se ko je u pravu, oni koji drže do sebe ili oni koji se prodaju i to čak i ne vide na taj način?
Pozivamo ih da izađu sa nama na ulicu i podsećamo ih na njihova prava, koja su tu, samo je potrebno izaći i izboriti se za njih.
Autorka je kompozitor i muzički teoretičar, redovni profesor na FILUM-u.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
