Biljana MaksimovićProšlonedeljno nevreme stvorilo je mnogo problema širom zemlje, nanelo štetu i otvorilo niz pitanja. Od opravdane zapitanosti kako funkcionišu nadležne službe do toga koliko činimo na prevenciji.
Dok se mnoge evropske zemlje bave načinima koji efikasno omogućavaju gradovima da se bore protiv klimatskih promena, privuku veća ulaganja i stvore nove privredne mogućnosti, posebno u oblasti obnovljivih energija, zelene infrastrukture i održivog razvoja, mi se vrtimo u krugu starih dilema ko je kriv.
Havarija sa krovom u centralnog gradskoj opštini prestonice ne događa se svaki dan. Verovatno je bolje održavanje krovnog pokrivača moglo da utiče na smanjenje mogućnosti da se limeni prekrivač urola sa prvim naletom vetra i odvoji od konstrukcije.
Koliko i kako je na opšti izgled i funkcionalnost zgrada uticala ne tako davno mnogohvaljena odluka o uvođenju profesionalih upravnika može da pokaže i ovaj slučaj. Nije se lim motao kao kabl na nekoj trošnoj sklonoj padu kući, već na jednoj od novijih u ulici, gde zašto ne napomenuti, kvadrat stana dostiže i 4.500 evra.
Nije hiljadu kilograma lima leteleo desetak metara nad kolovozom sa divlje deponije nego sa zdanja koje se većim delom izdaje. Da li je moguće da je za registraciju Stambene zajednice nužno uplatiti i neke administrativne takse, popuniti čitav niz upitnika i doneti hrpu potvrda i kompletna procedura se završi za opštinskim pultom.
Zašto niko od stotinak “opštinara” pre upisa ne izvrši proveru stanja na objektu? To je od vitalnijeg značaja od toga da li su baš sve komšije saglasne da jedan od njih upravlja zgradom. Nije li nelogično da Stambeno decenijama prihoduje na osnovu stavke o održavanju i pored očiglednog nedostatka validne informacije o stvarnom izgledu zgrade?
Nije sve u ovoj zemlji i gradu usud sa kojim se moraš miriti kao sa ćudima prirode. Superćelijska ili kako već nazvana oluja ukazala je koliko smo nezaštićeni uprkos postojanju centralizovane gradske službe i jedinstvenog broja telefona za prijavljivanje.
U momentu kada je krov počeo da se odvaja od osnove zgrade, komšinica i ja, zvale smo na broj 11011. Budući da stanujemo desetak metara dalje i da su naši prozori u nivou krova zgrade na kojoj se odvijala drama, smatrali smo svojom obavezom da prijavimo i potrebom jačom od straha da pomognemo.
U hitrini kojom se sve odvijalo o vlastitoj bezbednosti nismo razmišljale, mada u slučaju da je vetar duvao u drugom smeru ceo sprat naše zgrade bio bi pretvoren u poletno – sletnu pistu za leteću limenu neman.
Trideset dva minuta proteklo je u čekanju da se operater javi. Za to vreme obavestile smo sve stanare iz naše zgrade, čak signalizirale i vlasnicima iz susednih sgrada koji su se pojavljivali na prozorima. Kada je uspostavljena veza uopšte nismo stekle utisak da razgovaramo sa osobom kvalifikovanom.
Ležernost, nategnuta duhovitost, šeretske dosetke i preporuka da pošaljemo fotografije mejlom kako bi se uverile da verno prenosimo ono što se zbiva pred našim očima. I da apstrahujem da smo naglasile da je u prekidu naša konekcija, tv signal i fiksna telefonija, da lim seče kao nož za testo i druge kablove pred našim očima, nema oprvadanja za takvu indolenciju.
Šta je moglo da se uradi za 32 minuta da je služba u službi građana delovala efikasno, da je stvorila mogućnost? Sigurno nisu grudima mogli da zaštite kuće i ljude, ali su mogli da pošalju desetine komunalnih policajaca iz centrale koja se nalazi na dva minuta hoda, koji bi upozoravali prolaznike, iz kuće na koju se obrušio najveći deo havarisanog krova izveli ljude, preusmerili saobraćaj.
Nisu li mogli sprečiti kretanje prolaznika između kablova koji su zlokobno visili, provizorno prekriti delove instalacija? To što nije bilo žrtava i veće materijalne štete ne čini manje odgovornim one koji su bili dužni drugačije da postupaju. To što su posledice relativno male u odnosu na to kakve su mogle biti ne znači da su gradske službe radile dobro.
Ukoliko je ovo prilika da se preispita način održavanja objekata, ponašanje stambenih zajednica, ne sme da izostane i osvrt na nefunkcionalnost, inertnost i neukost gradskih službi. Satima uoči oluje stizale su najave meteorologa. Što se nije organizacija rada saobrazila najavljenom?
Nakon svega proživljenog opravdano je problematizovati i odluke da se na meterološke fenomene, prirodne pojave i klimatske promene odgovori sečom stabala i uklanjanjem zelenih pojasa. Na mestu gde se vetar poigravao sa stotinama kilograma građevinskog materijala predviđeno je Nacrtom plana za uređenje Slavije još betona. Samo betona. Nažalost, neke pouke izgleda nikada nećemo izvući. Samo goli život.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
