Ova nedelja je bila puna planova za reformu obrazovanja. U ponedeljak nam je premijer još jednom poručio da održivi razvoj zavisi od uvođenja takozvanog „dualnog obrazovanja“ koje bi trebalo da osposobi mlade za radna mesta u postojećoj privredi.
U sredu su čelnici Beograda i Ministarstva obrazovanja izneli Akcioni plan za optimizaciju i racionalizaciju mreže školskih i predškolskih ustanova koji pak predviđa ukidanje nekoliko škola na teritoriji Beograda kako bi se uštedeo prostor i novac za potrebe novih predškolskih ustanova.
Ovo sagledavanje obrazovanja kroz prizmu materijalnih troškova i dobiti je pogrešno, ne samo sa aspekta uloge i značaja obrazovanja već i zbog samog održivog razvoja. Ako se obrazovni sistem podređuje potrebama nerazvijene privrede, iracionalno je očekivati da dugoročni rezultat bude bilo šta drugo do puke reprodukcije slabo plaćenih i nesigurnih poslova (u inostranim kompanijama koje višak vrednosti iznose iz zemlje). Ozbiljna obrazovna politika mora ipak ciljati više i osposobljavati društvo za kreativno i slobodno mišljenje, a ne podaništvo.
Isto tako, optimizacija školskog prostora se ne može baviti isključivo kvadratnim metrima već mora uzimati u obzir i sve specifične potrebe koje se moraju zadovoljiti da bi obrazovanje bilo kvalitetno i dostupno. Na to ovih dana ukazuju roditelji dece sa smetnjama u razvoju koja pohađaju Osnovnu školu „Radivoj Popović“ u Zemunu, kao i učenici i zaposleni u Politehnici koja ostvaruje značajne rezultate na strukovnim takmičenjima. To su samo dve od desetak škola koje su se našle u neizvesnosti optimizacije.
Siniša Mali ne krije da se ovim planom „na prvom mestu štedi novac“, ali postavlja se pitanje: ako u razmatranju reforme školske mreže nećemo sagledavati potrebe i strepnje svih koji su reformom obuhvaćeni, kao i razvoj čitavog društva – šta će nam uopšte obrazovanje? Sa aspekta troškova je najoptimalnije da ga potpuno ukinemo: prosvetari se ionako stalno nešto bune, kako su im male plate i loši uslovi, a i oslobodili bismo i pregršt kvadrata po gradu koji bi mogli da se pretvore u hotele, pa da nam konačno krene. Ko hoće da se obrazuje može da bira da li za recepcionera ili nosača stvari pošto nam drugi poslovi i neće trebati jednom kada sa novooslobođenom infrastrukturom postanemo turistička destinacija iz snova naših vlastodržaca. A stranci će pohrliti da vide zemlju koja je svoju budućnost toliko optimizovala da je nema.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
