Penal

Ali pričao je o svemu – i o oduzimanju titule počasnog građanina u Bujanovcu rekavši da „im nije dosta to što je sve za njih Vlada uradila“, i o albanskoj zastavici na stolu predsednika makedonskog parlamenta Talata DŽaferija i kako to dosta govori o njemu i „onima koji ga ovde zdušno podržavaju“.

Na pitanje o slobodi medija se osvrnuo na to ko je postavio pitanje pa je ekipi N1 rekao da „nema ništa protiv kad mu američka televizija postavlja pitanja iako rade šta hoće i sa frekvencijama“, da neki pričaju da se on dere na novinare, a on možda samo ponekad viče, a da mnogi zloupotrebljavaju slobodu medija, ali da je spreman da raspravlja o greškama koje su u tom smislu počinjene.

Rekao je i kako će biti povećanja plata i penzija koje će biti veće od onog od šest odsto i povećanje penzija od jedan odsto.

A pitali su ga i da li je bio penal za Zvezdu. I odgovorio je da šta god kaže biće on kriv.

Ta potreba premijera da odgovori na sve i priča o svačemu govori ko vlada Srbijom.

Govori i o premijeru – fudbalskim rečnikom imao je tu nekoliko penala.

Mogao je da postigne „zgoditke“ da je rekao da će sa Preševom i dalje raditi na poboljšanju uslova života građana bez obzira na titulu i tu stane, mogao je da kaže da želi mir u Makedoniji i brzo uspostavljanje institucija posle izbora i stavi tačku, mogao je da ostane na rečenici da je svestan stanja u medijima i da želi da radi na tome da se to stanje poboljša.

Nije.

U svakom od njegovih odgovora postojala je potreba da dobije poen, jer očigledno smatra da mu je poen stečen na takav način potreban.

U svakom od tih odgovora demonstrirao je da je on premijer, a sutra predsednik „njegovih“ a ne i „njihovih“.

To što stalno šutira penale me ne iznenađuje. To što je uveren da ih pogađa me brine.

Autor je novinar.