Narodno pozorište u Beogradu je ustanova kulture nacionalnog značaja. NJen osnivač je Republika Srbija a osnivačka prava vrši Vlada Srbije.
Po članu 33. Zakona o kulturi, organi ustanove su direktor, upravni odbor i nadzorni odbor, ali pošto se osnivačkim aktom može odrediti da ustanova umesto direktora ima upravnika, propisi o imenovanju direktora važe i za upravnika.
Prema odredbama člana 35. Zakona o kulturi, noveliranim 2016. godine, upravnik Narodnog pozorišta „imenuje se na osnovu prethodno sprovedenog javnog konkursa“ koji raspisuje i sprovodi Upravni odbor Pozorišta na način uređen Statutom. Konkurs se raspisuje 60 dana pre isteka mandata ranije imenovanog upravnika, a objavljuje se na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje i u najmanje jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na celoj teritoriji zemlje. Upravni odbor je, po istoj odredbi, dužan da u roku od 30 dana od zaključenja konkursa dostavi osnivaču obrazloženi predlog liste kandidata, sa mišljenjem o stručnim i organizacionim sposobnostima svakog od njih i zapisnikom o obavljenom razgovoru. Sa predložene liste direktora imenuje osnivač, odnosno Vlada koja vrši osnivačka prava. Lista kandidata koju je utvrdio Upravni odbor najpre se dostavlja Ministarstvu kulture i informisanja, a ono predlaže Vladi kandidata sa liste. Ako Ministarstvo ne prihvati predlog, dužno je da o razlozima obavesti Vladu.
Posle isteka mandata ranijeg upravnika, a pre noveliranja Zakona o kulturi, raspisana su četiri konkursa, ali nijedan nije okončan. Po četvrtom konkursu, Upravni odbor je 11.3.2015. godine predložio Božidara Đurovića za upravnika i predlog dostavilo Ministarstvu. Po tada važećim propisima lista kandidata se nije sastavljala, pa je Ministarstvo trebalo da predlog dostavi Vladi na odlučivanje ili da predlog ne prihvati i Vladu obavesti o razlozima takve odluke. Ministarstvo nije postupilo ni po jednoj od ovih opcija, nego je donelo odluku o „povlačenju iz procedure predloga o svim imenovanjima u ustanovama kulture“ („Danas“, 11. januar 2017. godine) kojim je pre okončanja obustavljen postupak po četvrtom konkursu.
A onda je novi Upravni odbor (pošto je mandat onom koji je raspisao prethodni prestao) raspisao 21. januara 2015. godine novi, peti po redu, konkurs za imenovanje upravnika Narodnog pozorišta i to po noveliranim odredbama člana 35. Zakona o kulturi, o kojima je bilo reči. Taj poslednji konkurs nije mogao biti raspisan pre okončanja prethodnog. Konkurs nije samo formalizirani postupak, već ima i materijalnopravnu komponentu, pošto predstavlja svojevrsnu jednostranu izjavu volje kojom se onaj koji ga raspisuje i sprovodi obavezuje da odlučuje o prijavama kandidata ako ispunjavaju objavljene uslove, ali ne i da nekoga od njih izabere, makar bio i jedini kandidat. Tako na konkurs gleda i sudska praksa.
Odluka o predlogu za imenovanje upravnika je, međutim, izostala. Prema noveliranom članu 35. stav 12. Zakona o kulturi, konkurs može biti okončan bez izbora samo kad nije uspeo, a smatra se neuspelim: 1) ako upravni odbor utvrdi da niko od kandidata ne ispunjava konkursne uslove, o čemu je dužan da obavesti osnivača i 2) ukoliko osnivač ne imenuje za upravnika nekog od predloženih kandidata.
Navedene mane utiču na zakonitost poslednja dva konkursa, koji su udvojeni jer je peti raspisan pre okončanja četvrtog. Za rešavanje spora o njihovoj zakonitosti nadležan je Viši sud u Beogradu, po članu 23. stav 1. tačka 8. Zakona o uređenju sudova. Prema ovoj odredbi, viši sud rešava sporove „povodom izbora i razrešenja organa pravnih lica“, a organ pravnog lica je i upravnik Narodnog pozorišta. Zbog udvajanja četvrtog i petog konkursa, poslednji mogu pobijati ne samo njegovi učesnici već i kandidat po prethodnom konkursu o čijem predlogu za imenovanje nije odlučivano.
Autor je profesor, sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji i bivši član UO Narodnog pozorišta u Beogradu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.