Ambasador za manire ne mari

Danima već svi uživamo u nedostatku potkovanosti našeg ambasadora u SAD u mnogim aspektima, ponajviše u njegovoj leptir mašni.

Međutim, ne, njegova mašna ne bi „trebala da bude sakrivena ispod kragne“, kako to u vašem tekstu tumači M. Miljković. To je zato što Nj. ekselencija nosi košulju sa tzv. „wingtip“ kragnom. Ova kragna ide uz vrat svuda osim s prednje strane, ne previja se kao obična kragna, a leptir mašna se vezuje preko nje.

Problem prvi sa Nj. eks. jeste taj što je on prilikom dodele ordena Marini A. mašnu vezao tako šlampavo da to ni na šta nije ličilo. Umesto da prati osnovu kragne, traka mašne je išla po obodu, izgledala je zakovrnuto i kao da ga davi, a sama mašna stajala je asimetrično i delovala nekako tugaljivo oborena. Povrh svega, deluje da je to bila nekakva mašna koja je unapred vezana, a u svetu stajlinga je to no-no.

Drugi faul je Nj. eks. uspela da napravi u poseti Antigvi i Barbudi, gde je, osim (ponovo) trapavo vezane mašne, potpuno promašila običaje odevanja i u očigledno dnevnoj poseti obukao tzv. „black tie“. Black tie je poluformalni standard odevanja koji se nosi samo za večernje prilike, ili za događaje koji se završavaju uveče tj. po mraku. Na osnovu fotografija reklo bi se da se sve dešavalo po danu – predaja akreditiva ministru je dnevna rabota, a čak i selfi sa plaže (gde je očito otišao nakon prijema) snimljen je u neko predvečerje.

Treća nesreća je ta što je naš g. Đurić svojom black-tie odorom nadvisio domaćina obučenog u obično poslovno odelo. I u diplomatiji i van nje takav potez se smatra nepristojnim ili, u najmanju ruku, neuviđavnim. Ali, ko za manire mari.

Pozdrav.