Apel za podršku Bolonjcima

Ovim putem Vas molimo da sagledate i naše probleme, budući da je potvrđeno da je znatno veći broj studenata po bolonjskom sistemu u problemu u odnosu na broj studenata po starom programu.

Veliki broj fakulteta je toliko izmenio svoj plan i program više puta, da bi prelazak na jedan od skorijih programa podrazumevao proces ekvivalencije predmeta, a to direktno vodi do povratka u, u najboljem slučaju, treću godinu studija (za osnovne studije u redovnom trajanju od četiri godine).

Na velikom broju fakulteta i dalje nije jasno definisano šta je to novo od predmeta,nije definisan proces prelaska sa starijeg bolonjskog programa na novi.

Procene fakulteta su da bi broj novih ispita bio od 10-15, negde i više, pritom su u pitanju predmeti iz različitih godina studija, što znači da bi došlo do preklapanja u terminima kada bi morali slušati predmete.

Preklapanje termina jasno vodi do produženja studija, jer bi moralo da biramo koji predmet od onih koji se preklapaju bi slušali u tekućoj godini, a koji bi ostavili za narednu, jer je za izlazak na ispit neophodno pohađanje nastave, a na osnovu iste i potpis profesora.

Svaki novi predmet, ili onaj koji nije ranije položen se plaća po cenovniku koji važi za samofinasirajuće studente i na većini fakulteta iznosi preko hiljadu dinara (po jednom bodu predmeta), prostom računicom dođe se do cifre od 6000-11000 dinara po predmetu, i do cifre od preko 100.000 dinara (slovima sto hiljada dinara).

Studenti sami, kao i njihove porodice, u današnje vreme, i u uslovima u našoj zemlji ne mogu podneti toliko troškova, uzimajući u obzir da se svaka obnova godine/apsolventskog staža plaća, kao i overe semestara, i polaganje ispita.

Među studentima je i ne mali broj onih koji žive u unutrašnjosti, a njima svaki dolazak na matični fakultet iziskuje dodatni trošak, te povratak na studije i slušanje predmeta vraća ljude na početak i oduzima im mogućnost da zarade i ono malo što uspevaju radeći razne poslove u nadi da će do diplome ipak doći.

Svi mi smo odslušali sve naše predmete, tako da ne remetimo proces odvijanja nastave niti stvaramo dodatne troškove fakultetima, svaki izlazak na ispit uredno plaćamo.

Odluka Ministarstva da podrži studente koji studiraju po starom programu, a kojima je taj rok već produžavan, govori da je mnogo lakše koplja lomiti na mladim ljudima od kojih mnogi tek treba da formiraju svoje porodice, da formiraju svoj put, nego pomoći svima kada već postoji predlog produženja studentima po starom programu.

I ove godine se došlo u situaciju da se za takve odluke čeka poslednji momenat, da se studenti dovode u agoniju i stavljaju pred svršen čin, a da prethodno ni fakulteti ni Ministarstvo na vreme ne organizuju i izlože uslove i načine nastavka studija, te tako danas od uprava raznih fakulteta dobijamo informacije da „jos nisu odlučili“.

Pitamo se, ukoliko se već pomaže studentima po starom programu, a za fakultete ne predstavlja problem da organizuju ispite iz predmeta koji ne postoje godinama, zašto je onda problem da se pomogne studentima čiji ispiti i dalje postoje, čiji profesori i dalje rade na fakultetima? Da li je rešenje za bilo koji fakultet da studente sa preostalim jednim ili dva ispita vrate na fakultet i produže im time i ovako mučne godine? Nije sporno da problem postoji, ali rešenje je potrebno tražiti na vreme, da se ne bi dolazilo u ovu situaciju svakog septembra.
U zemlji gde je broj visoko obrazovanih na izuzetno niskom procentu, znatno se otežava, za pojedine i u potpunosti onemogućava, da pošteno dođu do diplome i nastave svoj život, time ujedno pomognu našem društvu da stane na noge.