Beograd od Pešića do Šapića

Ali, niko ga u dugoj istoriji nije unakažavao kao domaći partijski dušebrižnici poslednje decenije.

U vreme nezaboravnog Branka Pešića bio sam gradski odbornik. Tada se uradilo, najviše na infrastrukturi glavnog grada. Spomenici tog vremena i danas odolevaju, mada sve teže. Umesto da se održavaju, objekti u koje je uložen ogroman novac i rad, propadaju. A umesto njih, podižu se novi, skuplji, nefunkcionalni, nerazumni, kao na primer, metro koji ide niotkuda, da bi stigao nigde.

Nezaboravni pogled sa Terazija u večernjim satima, kada je sunce bojilo vidik u zlato, a Sava i Dunav umirujuće talasali, nestao je netragom, zaklonjen ruglom od Beograda na vodi. I taj novi grad, prenesen iz nekih dalekih pustinjskih, peščanih krajeva planete, potpuno je promenio lice grada.

Sa prolaskom vremena menjali su se gradonačelnici, menjala se politika prema glavnom gradu… Sve manje je kadrova koji su zavredili da na pominjanje njihovog imena treba ustati, kakvi su bili Branko Pešić, Žika Kovačević…! Naprotiv! Neki će ući u istoriju grada po nasilničkom rušenju Savamale i brojnih zaštićenih objekata.

Poslednja decenija bila je fatalna. Više ne prepoznajem moj Bulbulder, Stari đeram, Crveni krst… Nekad mirni Vračar, koji se prepoznavao po porodičnim kućama i mirisom lipe, pretvoren je u tunele uglavnom nelegalno izgrađenih višespratnica…

Gondole, fontane, jarboli, Trg republike… ulice koje su više puta morale da se popravljaju posle rekonstrukcije, a mnoge od njih nisu nikad završene, samo su neke od „referenci“ koje su Gorana Vesića, zamenika, a neformalnog gradonačelnika, dovele do mesta ministra za građevinu. To u praksi znači da mu je data mogućnost da svoj rušilački i rasipnički naum nastavi.

A ono što je preostalo od Beograda iz Vesićevog vakta, nastavio je Aleksandar Šapić.

Novi gradonačelnik, ne samo da ne razume i ne oseća Beograd, nego javno demonstrira da ga za to nije briga.

Kao primer bahatosti, odmah po ustoličenju, beskrupulozno je demonstrirao stranačku moć i legalizovao sopstvenu divlju gradnju na Bežanijskoj kosi. Svoj lični objekat za stanovanje uvećao je više puta, do oko 430 kvadrata. Najgore od svega je što ga nimalo nije stid zbog toga.

Nekadašnji vrhunski sportista svakodnevno nas uverava da se mom rodnom gradu pišu loša vremena. Raspolaže budžetskim novcem kao da je njegova dedovina. I svaki budžetski trošak uvija u sve više nejasnih i samovoljnih odluka.

Tako je minulog leta, pod parolom da želi da podstakne građane da koriste bicikle, Beograd izdvojio osam miliona za subvencije za nabavku dvotočkaša. Ali, pod uslovom da se taj novac može koristiti isključivo u firmi Urban.log, kojoj je za taj „posao“ plaćeno milion dinara na ime troškova realizacije projekta. Nema informacija koliko je građana koristilo te subvencije.

Sledeći deal je dodela vaučera deci – od vrtića do srednjoškolaca, ali, opet, sa ograničenom mogućnošću korišćenja kod, od Šapića odabrane, firme Sport vision.

Firma prodaje isključivo sportsku opremu. A u Beogradu je najmanje polovina stanovnika na ivici siromastva. Nije mu bitno što bi deca i njihove porodice, taj vaučer mogli da iskoriste pametnije – za nužne životne potrebe. Važno je da se realizuje zamišljeno. Ko od toga ima koristi morali bi da se pobrinu kontrolni organi, zaduženi za trošenje budžetskog novca.

Najnovija akcija Ace Šapića je uređenje Savskog keja, tako što će raseliti dosadašnje splavove restorane, a umesto njih postaviti nove. Raspisan je oglas za prikupljanje ponuda za postavljanje novih 30 splavova, umesto sadašnjih stotinak.

Pre par dana otvorene su 83 prispele ponude i sada se čeka da se iz „gradskog bubnja“ izvuče 30 najpodobnijih.

Naravno, ni ovog puta gradonačelnik Šapić, koji je donedavno bio predsednik opštine Novi Beograd, nije se ni osvrnuo na ugroženi Savski nasip, na kome su nikle nelegalne kuće, među kojima i dve-tri u vlasništvu bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića i njegove porodice. U njegovom viđenju savska obala je više ugrožena splavovima, nego divljom gradnjom, koja preti da ugrozi vodosnabdevanje glavnog grada.

Slažem se da i splavove restorane treba urediti. Ali, ovo što Šapić radi to ne obećava.

Šta je sledeće?

Dr Miroslav Todorović, Beograd

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.