Beograd, palanka jedne male države

Beograd je teritorijalno i po broju stanovnika najveći grad u regiji bivše države.

Da, Beograd ima milion i po stanovnika. Svaki četvrti građanin Srbije živi u njemu.

Beograd ima jako puno kafana i restorana, kao i šoping centara.

Ali to ne čini Beograd metropolom.

Velike Metropole čini raznovrsna ponuda pored kulinarstva i jeftine zabave.

A glavni grad i velika kulturna scena i ponuda.

Da li grad koji nije izgradio ni jedno novo pozorište, nijednu koncertnu salu, operu, nijedan muzej, muzičku akademiju, novi prostor za

Univerzitet, već pola veka, može da se zove metropolom?

Za to vreme u drugim državama regiona se jako puno gradilo „da bi se stigao Beograd“ kakav je nekada bio, u SFRJ.

U Skoplju je izgrađena nova zgrada sa dve koncertne sale za Makedonsku filharmoniju.

U Podgorici koncertna sala za Crnogorski simfonijski orkestar.

U Zagrebu velika i moderna zgrada muzičke akademije.

U Ljubljani takođe nova zgrada muzičke akademije.

Zagreb ima Lisinski, a LJubljana Cankarjev dom, kao svetske koncertne sale koje se nijedan svetski orkestar ne bi stideo, a za Beograd i Kolarac su nedostižna i daleka naučna fantastika.

Šta ima Beograd danas da ponudi od kulture?

Ima Beogradsku filharmoniju koja NEMA sopstvenu koncertnu dvoranu.

Ima koncertnu salu Kolarac koja je prevaziđena, mala i zastarela u svakom smislu.

Narodno pozorište izgrađeno početkom 20. veka, u čijem se sastavu nalazi i Opera.

Uslovi u NP su za Operu kao krajem 19. veka, u nekoj manjem gradu.

Zgrada muzičke akademije je beznadežno zastarela i neodgovarajuća u svakom pogledu.

Zgrada Opere – ne postoji.

Dom Sindikata (MTS dvorana) je renovirana, ali pretvorena u multipleks sa lošom akustikom (iako je imala veliki potencijal da bude prava koncertna sala sa orguljama, kao Lisinski npr.), na sjajnoj lokaciji (ali je neko rešio da se ušminka i gledaju filmovi i prodaju kokice).

Sava Centar – prodat, i veliko je pitanje nakon rekonstrukcije koja će mu namena biti i kakva će biti akustika sale.

Dva glavna muzeja (Narodni i Muzej savremene umetnosti) su jedva renovirani i to je trajalo mučno dugo.

Kako je Beograd postao palanka?

Pa tako što svi u regionu grade kulturnu infrastrukturu, a u Beogradu se kulturno ne gradi ništa.
Širom Srbije i Beograda se grade šoping centri, zgrade, restorani i stadioni.

Koliko se u našem establišmentu ceni i poštuje kultura govori i „slučaj“ Beogradske filharmonije, gde orkestar zavidne reputacije ne dobija ni za osnovne potrebe, a kamoli obećanu koncertnu dvoranu.

Projekat postoji, ali nije na listi prioriteta.

Obećavaju se silni objekti, od EXPO 2027. do nacionalnog stadiona, ali nijedan isplaniran na duže staze kulturni objekat za neku od postojećih institucija.

Šta Beogradu treba da bi bio prava metropola?

Nova koncertna dvorana za Beogradsku filharmoniju.

Nova zgrada Opere.

Nova zgrada za Muzičku akademiju.

Još muzeja i teatara.

I da naše društvo prepozna ono što Beogradska filharmonija jeste.

Pored nove sale, status orkestra Beogradske filharmonije koji bi prepoznao i podržao kvalitet te institucije koja postoji već 100. godina na pravi način.

Građanin sa kulturnim potrebama, Beograd

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.