Borba za opstanak

Odbijanjem da prihvati rezultate izbora, ubrzo je izazvao i urušavanje i čitavog režima, a nedugo zatim završio je u Hagu. Bio je to definitivan kraj čoveka koji je obeležio 90-e godine prošlog veka.

Istog datuma, samo 16 godina kasnije na prekretnici, takođe dramatičnoj nalazi se i Demokratska stranka, a da li će izbori za predsednika doneti povratak među ozbiljnije političke igrače ili pak nestanak, ostaje da se vidi.

U svakom slučaju, veliki rival Miloševića iz devedesetih i pobednik od pre 16 godina nije odgovorio na tadašnje izazove, odnosno ulazak Srbije u sređenije i srećnije države.

Poput Miloševića za nesrećne devedesete, demokrate snose najveći deo odgovornosti za Srbiju posle 5. oktobra 2000. i poput Miloševića nisu opradavele očekivanje.

Naravno da se ratovi i sankcije ne mogu uporediti sa vremenom posle toga, ali snose odgovornost za očajnu/pljačkašku privatizaciju, korupciju, stranačko zapošljavanje i izdaju vrednosti iza koje su zastupale i zbog čega su uostalim i bili na vlasti.

Izneverene ideje bile su i okidač da se tas vlasti pre četiri godine prebaci na stranu preobraženih radikala pod imenom naprednjaci.

Od tada, demokrate lutaju učaureni oko cenzusa, .

Iako se u Srbiji ne živi bolje, a neke izborene demokratske vrednosti su bačene pod noge, demokrate kao da lutaju u magli.

Bez ideje, bez hrabrosti da ponude nešto novo, drugačije, bolje, bez naznaka da im se nekadašnje jezgro glasača vraća ili da im prstupaju neki novi mladi ljudi.

Poput Miloševića, kao da odbijaju da se suoče sa sa istinom.

I sama predsednička ponuda, na prvu loptu, ne obećava puno, a činjenica je da nikog od kandidata ne krasi preko potrebna harizma.

Tu su aktuelni predsednik Bojan “census” Pajtić, kompromitovani član gubitničke DS ekipe Dragan Šutanovac i dva, da kažemo, nova kandidata Srboljub Antić i Zoran Lutovac.

Antić iza sebe ima radni staž u nepopularnom MMF-u, a kao ministar ekonomije u senci nije se isticao idejama i predlozima. Šta više, retko ko van stranačkih prostorija zna za njega.

Drugi kandidat, bivši ambasador Srbije u Crnoj Gori Zoran Lutovac je čini se, po izjavama jedini na tragu nečemu što se naziva “pogledajmo se u ogledalo i umesto od Vučića, krenimo od sebe”.

Da li će sledeći predsednik biti i poslednji ostaje da se vidi.

Ako preživi, jači DS, kao nekadašnji stožer političkih ideja, može da bude važan za demokratske procese u Srbiji, ako ništa, makar kao protivteža vladajućima naprednjacima i njihovim sve jačim desnim oponentima.

U suprotnom ako nastavi sa politikom bavljenja sobom, građani koji preferiraju demokratske vrednosti umesto populističkih i nacionalističkih moraće da sačekaju formiranje neke nove opcije.

A to može da potraje.