Čas o časti i veličini ljudskog postojanja

Zbog mnogobrojnih začuđujućih i sluđujućih događaja, vest o odlasku neobičnog čoveka kakav je bio general, nije bila vredna pažnje za druge medije. Hvala vam što ste nas podsetili na časnog, hrabrog i odgovornog čoveka, jer takvih ljudi ima malo u Srbiji. NJegova odgovornost za živote mladića koji su mu povereni i način na koji ih je spasio predstavljaju primer čovečnosti koji ne sme da bude zaboravljen. Na žalost, živimo u državi u kojoj su proklamovane i do apsurda dovedene laži i obmane kao vodeće vrednosti. Podvig generala Trifunovića nije se uklapao u morbidne ideje ratnih stratega u strašnom vremenu kada je ljudski život predstavljao brojku na “ našoj“ ili “ njihovoj“ strani.

Ovoj državi nisu bili potrebni (a nisu ni danas) razumni i hrabri ljudi, koji kao najveću vrednost postavljaju život. Generalov „neoprostivi greh“ je bio što nije hteo da žrtvuje žive i zdrave mladiće i od njih napravi mrtve „heroje“. Borba za život i pravo na život bila je i ostala neprihvatljiva ideja mentalno devijantnih ličnosti, koji su sa bezbednih pozicija promovisali „patriotizam“ koji je trebalo da im obezbedi lagodan zemaljski život i mesto u savremenim mitovima.

Ponižavanja koja je general Trifunović doživljavao do kraja života, svedoče da su se na čelu vojske menjali ljudi ali ne i stavovi o ulozi generala Trifunovića u tragičnom građanskom ratu u kome „nismo učestvovali“ ali je u njemu izginulo mnogo ljudi ( da li se uopšte zna broj žrtava nesreće kroz koju smo prošli?).

U velikim nesrećama kada se oslobodi nesaglediva ljudska destrukcija, uvek su postojali ljudi, heroji, koji su svojim delima potvrđivali uzvišenost ljudskosti. Takav heroj je bio i general Trifunović, čovek za ne zaborav. Slava mu, a redakciji i autoru teksta hvala na velikom času o časti i veličini ljudskog postojanja.