"Čekajući 21. vek, zajedno sa EPS": Sa kakvim se problemom suočavaju stanovnici manjih mesta u Srbiji? 1foto (BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIĆ)

Poštovani, pišem kao vaš redovni čitalac, koji pokušava da se izbori sa poteškoćama života u ovoj našoj zemlji.

Živim u malom selu Buljane, u blizini grada Paraćina u Pomoravlju.

Godinama unazad u celom selu, i ne samo mom, već i ostalim okolnim selima, suočavamo se sa poteškoćama vezanim za električnu energiju.

Zamislite da živite u mestu gde bez obzira da li sija sunce, duva vetar, i onaj najslabiji povetarac, ili pada kiša, i ne, ne mora da bude oluja, a struja nestane.

Tek tako, iz čista mira. Imate utisak da je dovoljno da dunete (kao rođendansku svećicu) i da ostanete bez struje. Bili smo i po više od 26 sati bez električne energije, pa i po tri dana i Elektrodistribucija nije i dalje rešila i otklonila naše probleme.

Korisnik sam njihovih usluga koji redovno izmiruje svoje obaveze i očekujem da ista ta Elektrodistribucija kojoj plaćamo enormne sume vodi računa o nama svojim korisnicima.

Nije normalno da se ponašaju kao da nam poklanjaju električnu energiju, kao da nam daju milostinju, pa eto treba da budemo zahvalni.

Mi debelo plaćamo, čak i ono što nismo potrošili. Jer poznate su one stavke na računu za električnu energiju koje 99 odsto ljudi ne razume, a ipak uredno plaća.

Elektrodistribucija postoji zbog nas, korisnika, i kao takva treba da se prema nama i našim problemima sa električnom energijom odnosi sa potrebnom pažnjom i poštovanjem, trudeći se da svoj posao odrade što je moguće bolje, a ne da ga samo otaljaju.

Ovaj problem nije od juče i pitanje je kako ga Elektrodistribucija Srbije nije postepeno rešila. Sramota za preduzeće koje treba da je na strani malog čoveka, potrošača zbog kojeg i postoji.

Zbog nemara onih koji treba da vode računa o tome kakav napon stiže prilikom uključivanja struje nakon nestanka moje domaćinstvo je ostalo BEZ: 1. televizora, 2. fiksnog telefona, 3. STB uređaja iz MTS paketa. I NISAM JEDINA, u CELOM SELU je STRADALO mnogo uređaja.

Želim, sada, ovim pismom, da ukažem na nešto što se dešava ne samo meni, pojedincu, već celoj jednoj zajednici koja zaslužuje da živi koliko toliko normalno u ovim teškim vremenima.

Pre svega se nadam da će 21. vek konačno stići i u Elektrodistribuciju Srbije, i ovo moje malo selo Buljane kod Paraćina, ali i mnoga druga koja su zavredela da se prema njima odnose sa pažnjom.

Ovo moje pismo možete slobodno objaviti u celosti u vašem dnevnom listu, kao i na vašem sajtu, jer verujem da ima još onih sa sličnim problemima.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari