Čekam vas na slankamenačkoj terasi

Dovoljno za zaključiti da uživam u njegovom literarnom delu.

Svrstavši se na neki način u opoziciono, manjinsko, gubitničko jato doživeo sam njegovo pisanje, naročito u Danasovim kolumnama, kao moj stav i stav meni sličnih iz tog jata o gomili pitanja koja more naše društvo.

Sumnji nije bilo mesta, pogotovo kad se uzme u obzir uloga g. Basare u ne tako davnim lomovima našeg društva početkom ovog veka.

Međusobna prepiska g. Jergovića  i g. Basare u knjigama: „Tušta i tma“, „Drugi krug“ i „Bajakovo Batrovci“ bila je vrhunac uživanja.

Dva izuzetna književnika razmenjuju svoje stavove o životnim pitanjima sa osvrtom na sredine u kojima bitišu. Shvatiš da nema razlike u dva dominantna naroda bivše Jugoslavije, pogotovu u stvarima koje nisu za ponos i diku.

Pisci se ponekad ne slažu oko nekih pitanja (recimo o religiji i verovanju) al’ prepiska traje bez žuči i potrebe da se onom drugom objasni i dokaže.

G. Basara je doskoro živeo u Beški i na neki način mi je bio komšija. Često mi se po glavi motala ideja da pozovem ta dva čoveka da budu moji gosti u kući u Slankamenu sa pogledom na Dunav. Mislio sam da bi to moglo biti lepo druženje iz koga bih ja izašao bogatiji sa uspomenom za pamćenje.

Odustao sam pročitavši u „Bajakovo Batrovci“ da nisu oduševljeni kad na njih nasrću obožavaoci koji misle ako im se sviđa to što pišu da mogu da im se petljaju u život. Potpuno sam ih razumeo i odustao.

Doživeo sam u ovom periodu kada je g. Basara napuštao Danas, da me moji prijatelji identifikuju kao nekog tvrdog basarijanca (ako se to tako kaže) i da me pitaju likujući kako sad to. Čak je i jedan prijatelj iz Zagreba, koji je nekad bio u izdavačkom poslu, pitao otprilike isto.

Ok. Svako može da promeni tim u kome igra, to je bar danas normalno. Čovek ode od žene koja mu je decu rodila, a neće iz Danasa.

Čitam i dalje kolumnu g. Basare. Priznajem da imam grč u stomaku kad treba da otvorim sajt Kurira. Iznad Basare „Majka zaklala ćerku pa presudila sebi“, a ispod učesnica u Parovima bila preglasna u određenoj situaciji. Nisam ja neki čistunac, naravno da je bolje da je bila glasna nego da je to isto proživela u sebi…

G. Basara piše, moj je utisak, isto. Nije promenio stav o našoj zbilji. Problem je, ako je, što kad to dolazi iz Kurira, zvuči drugačije. Teći će Dunav dugo dok čitaoci koji su ga čitali u Danasu prihvate da im to zvuči kao nekad. Zato pozivam mog dragog pisca da se ne ibreti nad reakcijama „nebuloznih prosera“. Živimo valjda za dan kad se u Srbiji nećemo strviti kad neko misli i kaže drugačije.

Žao mi je što nisam napravio pomenuto druženje na mojoj slankamenačkoj terasi. Možda ima vremena da grešku ispravimo. Taman će biti prilika da pozovem i glodura Danasa (Đilas Heralda), g. Dražu Petrovića, da nam se pridruži. Da otvorimo neko buduće, lepše vreme.