Osvanuo je lep sunčan dan 30. oktobra. Pođoh u najbliži „Maksi“ na Obilićevom vencu, ponevši novu penzionersku karticu.
Videvši na kasi nalepnicu „Dragi penzioneri, koristite popust uz Vašu penzionersku karticu u našoj prodavnici!“.
Raspoložen, napunih kolica skoro do vrha najnužnijom prehrambenom robom, neke sa nalepnicom o popustu zbog isteka roka, a neke bez nalepnice.
Kasirka, brza i uhodana, kad pokazah karticu, suvo reče: Ne važi! Pa kako, kad ovde piše da je kartica punovažna, odgovorih. Danas ne važi, brzo i bez suvišnih reči „objasni“ kasirka. Pa kada važi?
Pokušah da joj makar malo udenem ljubaznost prema mušterijama. Ne znam! A mogu li da saznam kojim danima će kartica važiti? Ne možete, jer ni ja to ne znam. A ko to zna? Samo uprava i oni će odrediti dan tog jutra.
Mrzovoljna, jedva iscedi iz sebe poslednji atom snage i prepusti se sledećem mušteriji, ne pogledavši me i odahnuvši što se oslobodila dosadnog penzionera. Ne znam, koga je više mrzela tog trenutka, da li penzionere ili one koji su to izmislili i zakomplikovali joj život, da li samu sebe i svoj posao?
Uglavnom, čestitam svim penzionerima i sebi na ovako „lepom“ početku korišćenja penzionerske kartice.
Autor je akademski slikar i pisac
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.