Čovek je ko tica, a o glasaču da i ne govorimo

Ne može se, ipak, za to dostignuće tražiti autorsko pravo, sličan je izum već primenjivan u svetu, ali je on kod nas doveden do savršenstva (ili skoro do savršenstva, jer: kakva je to idealna smicalica ako se ona otkrije i izazove odgovarajuća reagovanja?)

U svakom slučaju, ukoliko AV i SNS već ne mogu da dobiju autorsko pravo na ovakve seobe svojih odanih glasača iz jednog mesta u drugo, svakako treba da budu veoma ponosni što su ovu zamisao uspešno primenili u Srbiji.

To, međutim, nije sva korist od ovakvih poduhvata. Mislim da ova i neke druge seobe glasača mogu da nadahnu naše pozorišne pisce a svakako i filmske stvaraoce i ovu epizodu iz našeg političkog života pretoče u scenska ili filmska ostvarenja.

Ona bi, uveren sam, bila veoma zanimljiva – kako za pozorišnu publiku tako i za bioskopske gledaoce ili one kraj malih ekrana, a zna se već koliko imamo autora koji bi se uspešno poduhvatili ovog posla.

Naravno, moguće je da neki od njih već pripremaju predstave i filmove o putujućim glasačima i da će ovu temu svakako obogatiti i drugim pričama i širokom paletom naših ljudi.

U svakom slučaju ostaje nada da će dramaturzi, pisci i filmski stvaraoci umeti da na najbolji način iskoriste veliku priliku koju su im nesebično omogućili AV i SNS i snimiti film ili u pozorištu izvesti izuzetno zanimljiv i poučan komad.

Vojislav M. Stanojčić

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.