Čučavci u Domu kulture u Arilju

U pravu su UN, kada jedan dan posvećuju toaletima.

Kao da su čuli moje vapaje, koji su trajali godinama, kada sam se borio za boljitak u civilizacijskom i kulturnom smislu i koji se sastojao u tome, da se čučavci u Domu kulture u Arilju, uklone, kao ruglo nehigijene i u krajnjem smislu, bruke i sramote po naše dično Arilje.

Iznad čučavaca, na bini, svira se Mocart, Bah i drugi velikani sveta, dešavaju se mnoge kulturne manifestacije, a dole, jad i beda. Gosti – deca, roditelji, profesori iz inostranstva bivaju upućivani u okolne kafiće.

Svi moji napori da se ta sramota ukloni, ostali su bez ikakvog rezultata. Menjali su se vlastodršci, partije, direktori, ali sve je ostajalo po starom i dan danas.

Glupa administracija iz vlasti, odbornici, većina stanovnika Arilja, neće da shvate tu sramotu.

Kod svojih kuća imaju najmodernije uređaje za svoje potrebe, ali ovaj problem ih se ne dotiče.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.