Da li bi Aristotel bio naprednjak?

Kako bih bio ponosan na sebe kada bih, kao u kakvom doktoratu, ove Aristotelove stavove podmetnuo kao svoje, a da to niko ne primeti. Ipak, dužan sam još da navedem da sam ih prepisao iz udžbenika „Istorija filozofije“ profesora dr Veljka Koraća i dr Branka Pavlovića (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1995). Biće lakše činiti razne podvale kada se filozofija konačno izbaci iz nastave i zameni novokomponovanim svetosavljem. Nadam se da mi se ovakve bogohulne knjige neće više prosipati iz kutija prilikom krečenja i da neću podlegati nepotrebnoj navici da ih listam i čitam.

Mnogo lakše je pisati, pogotovo nama koji pišemo od duga vremena, ugađajući ko zna kakvoj ličnoj zabludi i sujeti.

A samo sam prosto hteo da kažem da neću da se pijavljujem niti da koristim penzionersku karticu.

Nije ovde reč o nekakvom ličnom isticanju, izdvajanju iz bezlične mase od trenutno živih 900.000 penzionera, niti inat nekog matorog namćora. Jednostavno, ne želim i ne bih mogao da trpim da me preziru ili da mi zavide oni koji žive u krajnjem siromaštvu, smatrajući da sam privilegovan samo zato što sam penzioner i što je neko isplanirao kako da obezbedi pola miliona sigurnih glasova.

Razgalamio se nebivali doktor nauka i stao da kroz „nezavisne“ megafone priziva vašarski svet na razne đakonije. Navali, narode, još malo pa nestalo! A nestaće čim prođu izbori.

I onda krene nabrajanje svih mesta i proizvoda pri čijoj će poseti ili kupovini samo penzioneri imati popuste. Navode se „društveno odgovorni“ trgovinski lanci, koji su školski primeri oligopolskog udruživanja i koji takvim nezakonitim ponašanjem pljačkaju i narod državu. Za tri dinara popusta po litru goriva, na šta je uticajna srpska vlada prisilila rusku monopolsku kompaniju, penzioneri će kupovati više goriva nego taksisti, a možda će da se dosete da kupuju fiskalne račune za dinar po litru. Na spisku su i putarine, apoteke, frizerski saloni, sportsko-rekreativni centri, ustanove kulture, obućarske radnje, agencije za nekretnine…

Sve što će penzionerima biti jeftinije biće skuplje onima koji nemaju čime da se leče, da se greju, školuju decu, da plate kiriju i dug od prošlog meseca trgovcu. NJima ja nemam ni snage ni obraza da pogledam u oči.

Računali su licemerni tvorci ove kampanje na dve velike prednosti:

    • da je zaboravljena nezakonita pljačka penzionera i

    • da je staračka sebičnost jača od svakog morala.

Međutim, u ovim silnim pogodnostima nema pogrebnih usluga. Oni kojima su potrebne ove usluge ne mogu da glasaju. Ko im je kriv?

Eto i razloga zašto je u naslovu navedeno ime osnivača nauke o moralu.

 Autor je  penzioner iz Nevada, Gornji Milanovac

 Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.