Omiljena dečija igra je žmurka. To skrivanje od pokrivanja jastukom pa do igre u velikim dvorištima sa baštama, ostavama sa drvima i „tajnim prolazima“ je oduvek bila najradosnija zabava i odmor za roditelje od nestašluka svoje dečice.
To traje ponekad satima kad se neko dete vešto sakrije. Već otkrivena deca ćute i saučestvuju u očekivanoj pobedi, a onaj koji je odbrojavao do 100 šeta i lovi.
Zatvara sve kapije, ali ponekad sebe uhvati u zamku jer je onaj koga traži pametniji od njega.
Nema više tih bašti u betoniranim gradovima.
Preostali su samo parkovi. A sada čak možemo da gledamo TV prenose iz šatora i da uživamo u sećanju na detinjstvo. Čekamo onaj najlepši deo igre kad se onaj koga traže prikrade iza leđa i zapljune se.
Baš tako ZAPLJUNE SE! Deca nisu još otkrila tajne srpske gramatike, pa to liči da oni pljunu na sebe. Nije to ono što sad mnogi rade, već se dotrči do zida i pljune se na zid u znak pobede.
Šta bi to bilo u vremenu ovom? Naravno, stići do glasačke kutije i ne pljunuti je već dati svoj glas po sopstvenom izboru.
Prijatno svima pod šatorima, oni su vesnici proleća.
Autorka je penzionerka
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.