Foto FoNet Marko DragoslavićSve je počelo sa padom nadstrešnice u Novom Sadu. Tone betona su u jednoj sekundi ugasile 15 života, a dvoje ljudi teško ranile. Odjednom se shvatilo da je u toj konstrukciji, pored građevinskog materijala ugrađeno mnogo greha, neodgovornosti, bahatosti, nečovečnosti, a da bi posle pada bila i natopljena krvlju nedužnih. I onda su ustali studenti.
Nakon opšte konfuzije stvorene nesvakidašnjom tragedijom pokrenuli se se svi univerziteti u Srbiji. Nijedna vlast ne voli studentske pobune jer niko nema energiju koja krasi samo mladost. Neki pitaju koji su zahtevi studenata i kada će sve to stati. Imaju studenti zahteve, ali to nije najvažnije. Sve će to u jednom trenutku stati, ali nije sada važno kada. Politički lešinari pažljivo analiziraju sve detalje događaja koji su izašli iz okvira dnevne politike.
Pa o čemu se zapravo radi i zašto više ništa neće biti kao pre? Mi smo društvo koje je podeljeno na one koji negoduju zato što je zaustavljen saobraćaj na 15 minuta i na one koji su zabrinuti jer osećaju strah da će im život biti zauvek zaustavljen.
Prestali su da veruju u bolju budućnost ako je učenje samo nužna etapa posle koje se traži viza za odlazak u inostranstvo i ostavljaju ovde roditelji, braća i sestre, kraj u kome su rasli, uspomene na prve ljubavi, školski drugovi. Zauvek. Ako se učiti da bi se ostalo u svojoj zemlji ne isplati, već samo kupovina diploma. Ako možeš ostati zdrav samo ako imaš para za lečenje u privatnim ordinacijama. Ako su porođaji postali rizični kao odlazak na ratište. Ako su farme i zadruge najgledanije emisije na televizijama. Ako ratni veterani jedva preživljavaju. Ako je izgledno da će Srbija postati najveća deponija svih mogućih evropskih otpada. Ako živimo u gradovima koji su zagađeni kao Kalkuta i NJu Delhi. Ako, ako i ako… Da, i ako su svuda nestručni ili neodgovorni i korumpirani ljudi na čelnim pozicijama jer to je glavni uzrok svega prethodno rečenog.
Sve u svemu, osećaj mučnine koji svi osećaju najbolje sublimiraju studenti. A da, da se vratimo na to, a koji su zapravo njihovi zahtevi. NJihovi zahtevi su da se sve promeni i da se krene iz početka. To su oni zahtevi koje vlast ne može odmah da ispuni, a ni opozicija da obeća. Možda je to nemoguća misija. Svejedno, studenti su bez mnogo kalkulisanja rekli, upozorili, a oni koji su preuzeli odgovornost da budu vlast ili opozicija moraju o tome da vode računa. Jer, u suprotnom kraj je svima blizu.
Advokat Vladimir Miljević
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
