San svakog istraživača ili analitičara je da obezbedi dovoljno veliki uzorak ili dovoljno dug period istraživanja kako bi bio siguran u rezultat.
Ovih dana je prisutna namera da se proglasi najbolje društveno uređenje i javlja se priličan broj onih koji sigurno znaju koje bi to bilo. Rezultat je teška demagogija u smislu pravedne raspodele društvenog bogatstva ili obezbeđivanja za svakog pogodnosti besplatnog školovanja, zdravstva, stanovanja itd.
Istorija razvoja društva je obezbedila dovoljan broj učesnika i dovoljno dug period u pokušaju da se to postigne. Reč je o socijalizmu koji je dobio priliku da se cca 80 godina dokazuje sa učešćem preko milijardu ljudi kao učesnika. Pošto je što se tiče raspodele društvenog bogatstva bilo najlakše prekinuti mogućnost bogaćenja pojedinaca ili grupa to je u startu i učinjeno. Istovremeno je jasno određeno da je svaki takav pokušaj apsolutno nepoželjan i najčešće kažnjiv! Pošto je želja učesnika učesnika u raspodeli bila vrlo izražena krenulo se u hitno obezbeđivanje željenih pogodnosti. Učesnici u eksperimentu su dobili dosta toga što su očekivali i u ime toga im je odgovaralo da se novostečene pogodnosti rigidno čuvaju Iz toga je proisteklo da je socijalizam podrazumevao jednoumlje i manje ili više ČVRSTU VLAST. Rezultat eksperimenta je da se bogatstvo vrlo anemično stvaralo (nepoželjno) a vrlo prilježno trošilo. Konačan rezultat je spontano urušavanje sistema i država koje su ga praktikovale, jer se potpuno urušila ekonomska baza, uslov svih uslova za razvoj i opstanak društva i države.
Počev od engleskog uvodjenja parlamentarizma kao garanta lične slobode i privatne imovine naglo je počeo napredak zemalja koje su ga prihvatile i praktikovale. Tako već cca 300 godina traje uspon ekonomske i svake druge moći zapadnih zemalja. Eksperiment sa najdužim trajanjem i ogromnim brojem učesnika potrvđuje da je kapitalizam vrlo uspešan kao sistem. Pri tome su odlučujuće premise lične sigurnosti (slobode) i sigurnosti imovine. Poboljšanje ekonomske osnove društva omogućilo je poboljšanje za radnike-narod pa su iz tog sistema proistekli 1. maj i 8. mart kao najveći uspeh borbe radnika i žena za svoja prava.
Pored socijalizma kao pandana kapitalizmu postojale su i druge varijante kao osnov za društveni napredak. Jedna od njih je da se otimanjem i osvajanjem može to postići. Prvi i drugi svetski rat su pokazali da to ne funkcioniše. SSSR je kao rezultat drugog rata ostvario najluđe snove, osvojio je u srednjoj Evropi vrlo, vrlo bogate zemlje i slobodno raspolagao njima preko 40 godina. Rezultat je ispao porazan jer su i te zemlje upale u sistem čiji rezultat je već opisan. Druga varijanta je srećna okolnost raspolaganja prirodnim resursima. Čini mi se da je prilično očigledno da to nije dobra osnova jer ovih dana i Saudijska Arabija mora da pronađe nešto drugo, verovatno uspešno poslovanje i stvaranje sigurnijih tržišnih vrednosti. Još je bolji primer Venecuele koju od siromaštva nikako nikad nisu spasile velike rezerve nafte.
Kapitaliste naprave (zarade) veliki novac i kupe, sram ih bilo, jahtu za sto miliona. Oni koji zastupaju pravednu raspodelu bogatstva protestuju na sav glas! Zaboravljaju koliko je radnika, koliko dugo i za koji novac stvaralo tu jahtu itd.
I konačno jedan sasvim lični stav. Svako može da pokuša slikati ali je velikih slikara malo. Puno je „električara“ ali je samo jedan Tesla. Svako može pokušati da piše (i ja) ali je nobelovaca konačan broj.
Zaključak: Pustite ljude koji znaju da prave novac da to rade a mi ostali ćemo na nivou svojih znanja i sposobnosti iz toga za sebe izvući korist.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.