Foto: Beta/Dragan GojićVišedecenijska praksa nedovoljnog uključivanja građana u procese usvajanja javnih politika na lokalnom nivou u Srbiji, u kombinaciji sa opadanjem nivoa kompetentnosti u institucijama lokalnih samouprava i države zbog načina zapošljavanja, plaćanja zaposlenih u njima, i izostajanja prakse međuresorske saradnje organizacionih delova javne uprave, generisala je mnoge probleme u različitim oblastima.
A poznato je, iz teorije i prakse, da je motivacija i mobilizacija građana za učešćem u političkim procesima uslov bržeg, ukupnog, razvoja svake, a ponajpre lokalne zajednice.
Među brojnim, negativnim, posledicama tih retrogradnih procesa planiranja i usvajanja javnih politika u lokalnim zajednica su, svima vidljivi, i za zdravlje svih građana podjednako opasni, problemi neadekvatnog upravljanja otpadom, komunalnim posebno.
Živimo u vreme kada to, kumulativno dejstvo višedecenijskog neadekvatnog upravljanja komunalnim otpadom, u kombinaciji sa efektima klimatskih promena kojima, inače, daje svoj negativni doprinos, još ozbiljnije ugrožava naše zdravlje i živote, posebno u urbanim naseljima.
Broj, učestalost i intenzitet požara tokom leta na nesanitarnim smetlištima, koja u mnogim lokalnim samoupravama širom Srbije eufemistički zovu deponijama, samo su, još jedan vidljiv ishod, nemara i nebrige nadležnih pre svega, ali i nas građana.
U tim okolnostima naraslih potreba urgentnog rešavanja problema broja i nivoa uređenosti tih prostora na kojima se odlaže komunalni otpad, raste nivo zavisnosti lokalnih samouprava i države od resursa znanja, menadžmenta i pre svega finansija, neophodnih za rešavanje problema komunalnog otpada.
Često je u životu, ono što nam je tu, najdostupnije, i najmanje vidljivo. Možda je tako i u ovom slučaju?
Zoran Nikolić, politikolog i predsednik UO UG Kraljevački razvojni centar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
