„Danas“ je od PRVOG svog broja dobio počasno mesto na našem trpezarijskom stolu zamenivši tako do „juče“ prisutnu „Našu borbu“.
Tata ga je tog dana kupio kod kolportera na Gradskom trgu u Čačku. Brata i mene tada je zabavljalo menjanje imenice DANAS (kao vlastite), po padežima. Na početku jeste bilo pomalo neobično…Sada to tako prirodno klizi s jezika.
Nas dvoje odavno ne živimo u roditeljskom domu.
Ali, „Danas“ je jedina medijska konstanta svih nas porodično, gde god da smo, već celih ovih 20 godina! Tatina rutina postala je vremenom i naša mera stvarnosti, naša potreba da informaciju i vest, ma šta ona bila, mora pratiti i stav, kritička misao, argument. Gola ne vredi!
Desi se ponekad da vikend izdanje ne stignem da kupim u subotu. Kada u nedelju svratim na trafiku i pružim ga kroz prozorče na naplatu, skoro uvek, po pravilu, dočeka me komentar „Znate, to je od juče!“. Izgovore to kao da hoće da mi prijateljski daju do znanja da kupujem nešto bajato (zar pored tolikih tazih jutrošnjih proizvoda… pogledajte kako dišu i mirišu krupnim naslovima i svakakvim šarenim ilustracijama!)
Razmotavam mogući odgovor u svojoj glavi…
„Znate, „Danas“ nije tek tako „avanzovao“ iz neke tamo nepromenljive priloške odredbe za vreme u status vlastite imenice. „Danas“ je dokazao svoju vrednost jer je dokazao da se itekako može menjati po padežima!“
I umesto svega toga (i koječega još), nasmejem se i kažem samo „Znam!“
Jer znam i to da ću ga čitati i sutra i prekosutra i možda cele naredne nedelje pomalo… ili ponovo…
Jer, „Danas“ nema rok trajanja…
Zato ga najviše volim.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
