„Deca hoće u istu školu“: Pismo majke učenika OŠ „Vladislav Ribnikar“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Mene stvarno cudi da je neko u Srbiji zbog nekakvih zlocina uopste traumatizovan. Uvek sam mislio da klanje i ubijanje u Srbiji dodje nesto kao „dobar dan“ Pociniocima zlocina se podizu spomenici, dodeljuju nazivi ulica, oslikavaju murali i guslaju epske pesme. Kada je u Nemackom gradu Winendenu pre par godina doslo do slicnog zlocina kao na Vracaru, Srpske medije je jedino interesovalo i jedino sto su naglasavali, bila cinjenica da je majka ubice poreklom iz Hrvatske. Sve druge okolonosti zlocina su bile potpuno nevazne.

2. Bilo bi važno navesti da li ste majka deteta koje je bilo blizu pucnjave ili je bilo u drugom delu škole, ili čak u drugoj smeni. Izmedju redova se čita da Vaše dete nije bilo direktno izloženo dogadjaju. Nisu sva iskustva ista.

3. Da li moze redakcija da pita da li godpodjino dete pripada teritoriji skole?

4. A da malo vise oladite sa Ribnikarom…

5. Bravo!! Vaše mišljenje podržavam

6. Ne moze tako lako da se oladi ova tema. Skola ce biti renovirana pa ko zeli moze svoje dete da posalje a ko ne zeli neka promeni skolu. Sada je za sve isto,kraj skolske godine. Otkazi su moralan cin,ko je odgovoran ,iako ne direktno ,neka se povuce i pokaze deci da fotelje nisu vazne.

7. Видим да Вам ништа не смета госпођо,чак ни 25 по туђем туру.Вама вероватно не би сметало да на планираном Меморијалу у дворишту школе напишу:Овде улазе само они ђаци који смеју да се суоче голоруки са својим наоружаним парњаком. У интимним тренуцима сви професори су престрављени,а деца ко деца немају озбиљан приступ емпатији,није ни чудо кад родитељи према случају без преседана у Србији имају емпатију ка томе по престрављеном систему:Сваког госта три дана је доста! Једино се надам да грешим ако мислим да је одлучујуће лични комфор родитеља и деце:Где има близу друга школа?Нема!Па како ћемо?Лако ћемо,ајмо назад у школски сарказам!Ове тек да кажемо да постоји много начина живота и погледа на истину,дакле ништа лично! Шмјерт социјализму слобода демократији!❣️

8. Konacno jedan realan i razuman tekst, sve kako je opisano, isto tako je bilo i u slucaju naseg odeljenja. Deca su sjajna i hrabra, a verujte da oni i dalje vole svoju skolu, drugare i nastavnike. Pomalo je i nas roditelje iznenadila njihova snaga kao i kooperativnost nastavnog osoblja posle svega sto je bilo. Ali, vazno je sacuvati uspomenu na stradalu decu od zaborava bas u toj skoli, dakle ne dozvoliti da sve lepo sto je tu bilo jedan strasan izuzetak izbrise zauvek!

9. Apsolutno je sve tacno. I moje dete je zelelo u skolu, a agrsivna manjina je morala da oteza, vec prestesku situaciju

10. Podržavam mišljenje ove gospođe.
    Deca moraju da se suočavaju sa životom, nema pomoći od bežanja.
    Da se ova nesreća dogodila i nekom malom mestu gde nema uticajnih roditelja ne bi se pridavao toliki značaj.
    Sigurno se ne bi očekuvalo da se u celoj Srbiji prekine škola.

11. Odlican tekst…prvo zabraniti onim nazovi politicarima da svakih 7 dana prave protest protiv nasilja proizveden iz ovih nemilih dogadjaja,a kad malo bolje pogledas to nema veze za tim…,zatim ih izbaciti iz skupstine jer su go šljam i ničim izazvani dobiše poslanicke plate,a nemaju pojma o zivotu…,_ebo vas Vučić sto vam spusti cenzus na 3%,najveca greska…

12. Hvala Vam na tekstu!

13. Nisu krivi,direktor,psiholog,pedagog,treba pitati drzavu gde je u vreme nesrece bio skolski policajac koji bi verovatno umanjio razmere tregedije.

14. bravo, konacno neko kome je dobro dece na prvom mestu, a ne samopromocija!

15. Dirljiva srpska prica. Podseca na scenu iz Grcke kada je more coveka koji se udavio izbacilo na obalu, i svi turisti su se pokupili i otisli s plaze, osim Srba kojima nista nije smetalo sto se u njihovoj blizini gde se suncaju i kupaju nalazi mrtav covek. Iskustva iz ogromne vecine skola na zapadu jeste da se posle ovakvih dogadjaja skole ruse i pravi se memorijalan centar. To sto je toliko dece izrazilo zelju da nastavi skolovanje na istom mestu gde su njihovi drugovi svega nekoliko dana ranije pobijeni govori o nedostatku empatije. Koliko sutra ta deca ce odrasti i recimo studirati u inostranstvu i mozda ce se nesto slicno desiti i oni ce svojim kolegama studentima i profesorima objasnjavsti kako su u jednoj Srbiji prolazeci pored ucionice gde su ubijeni njihovi drugari i gde je u zidu ostso jedan geler normalno nastavili casove. Racunajte ili da im nece verovati ili ce ih poslati kod psihologa. Studiranje ce nastaviti u Srbiji gde je to normalno i ok.

16. Podrzavam ovaj razumni tekst.Deca sama treba da odluce da li i kada ce se vratiti u sklou..
    Rizici uvek postoje na svim mestima.

17. Draga mama, znam da je teško da razumeš, jer, svakom iole normalnom je teško da, naša „mudra“ gospoda po televiziji i nzv novinari SAMO SU VIDELI DOBRU PRILIKU DA ŽEŠĆE ZARADE, na ovoj tragediji. To je sve! Naravno, gostovanja se plaćaju, povećava tiraž, posete portala, sajtova… sve je to, draga mama, novac! I takodje, dobra prilika za „pranje obraza“ pred onima koji ih plaćaju da laprdaju pi ulici, leče lične životne poraze i ne sposobnost, lični amonizitez prema nekome, da budi senzacija, da rasprše maglu, da se sakriju iza te tragedije i s tom maskom defiluju pred onima koji su dovoljno dokoni da to gledaju i čitaju. I naravno, učestvuju u tome. Zato, moj davet:pustite budale! Mnogo više u njima čuči „malih Kosta“ nego medju bilo kim, bilo gde drugde. Njih se vi i vaša deca čuvajte. I gledajte svoja posla!! Živa bila i samo napred, pameti vam ne manjka!!! Pozdrav!

18. Bravo! Tako se i mi osecamo. Sve potpisujem, svaki rec. Imam 2 deteta u OOŠ Vladislav Ribnikar i bili su u momentu pucnjave u skoli i zele da idu u skolu, niko ih nije terao.

19. Citam i ne verujem…deca su trazila,niko ih nije terao…pa gde ste vi,kao roditelji,da objasnite deci sta je empatija….da im objasnite da su neki roditelji 3.maja poslali decu u skolu ne znajuci da se NIKAD nece vratiti….da im objasnite da ne treba da gaze po krvi ubijene dece,da je tesko roditeljima izgubljene dece da gledaju rad skole kao da se nista nije desilo,a desilo se…TRAGEDIJA…UZAS a ne strasan izuzetak….sram vas bilo…sve je trebalo da stane 3. maja

20. Kakva notorna laž. Kakvo užasno pismo. Nepotpisano, Bez imalo kuraži. Puno laži. Kako strašan bezosećaj za drugog čoveka. Pritisak je vršen konstantno preko članova saveta roditelja, to mogu lično da potvrdim. Roditelji, pa i ja smo zvani da dođemo u školu i uverimo se kako je sada tamo lepo, kako se sada tamo deca grle sa nastavnicima i kako više nikada neće biti kako je bilo. I neće, jasno je zašto. Kako lepo može da se uči u kabinetu pored kabinete gde je ubijeno devetoro dece? Trenutno se roditelji, koji neće da šalju decu u tu školu naredne godine, pritiskaju na još jedan način: tako što im se u drugim školama na nivou Starog grada kaže da nema mesta za njihovu decu za narednu godinu. Čak je nastavnica koja radi u jednoj od tih škola rekla roditelju da su se škole na tom području dogovorile da neće upisivati ribnikarce, jer se Ribnikar boji da će naredne godine ostati bez dosta dece. Molim vas proverite. Ja sam juče zvala Drinku i rečeno mi je, da trenutno ne mogu da mi kažu mogu li da upišem dete od naredne godine, da se javim posle 20.6. i da to vrlo moguće neće biti moguće.

21. Živim u Nišu, 250km od Beograda. To što nisam nikada ušla u školu u kojoj se desio masakr, to što ne poznajem nikog iz te škole, ne znači da ne mogu da saosećam sa bolom roditelja i porodice koji su izgubili svoju voljenu decu kao i sa porodicom tog dobrog čoveka koji je radio u obezbeđenju. Sama pomisao da postoji potreba da se škola što pre vrati u normalno stanje je neverovatna jer se strašan zločin tamo desio. Pobogu deca su krvnički ubijena…i naslućujem da ono što smo pročitali je birano i selektivno predstavljeno nego što stvarno jeste…I ne mogu da razumem da roditelji podržavaju svoju decu da nastave školovanje tj.obrazovanje u zgradi gde se dogodio masakr…naša deca su živa i zdrava…zar mora da se ukazuje i podseća da nečija deca nisu? Zar baš mora to da se ponavlja? I zbog čega to opet nekom nije jasno? Zar je toliko teško da se to shvati i oseti? Deca vide kako se mi ponašamo, kako mi poštujemo, kako mi žalimo, pomažemo, volimo ali i kada mrzimo kada se svađamo kada ne poštujemo ili nas nije briga za druge…oni su naša kopija. Zato ispravljajmo sebe na vreme da se sutra ne bi čudili kakvi su ljudi postali. Zar stvarno verujete da će deca prebroditi traumu tako što će se vratiti na mesto zločina i nastaviti da uče druže raduju se i skakuću po hodnicima gde se desilo monstruozno ubistvo? Budimo razumni i budimo ljudi.

22. I nastavlja se borba sujeta, pod izgovorom deca zele. Ko je zeleo dobro svojoj deci sklonio je i sebe i njih iz ovog cim pre.
    Deca zele normalne roditelje.
    Izadjite iz prepucavanja preko tudje mrtve i svoje zive dece. Ovo je degutantno.