Dinarski stambeni krediti indeksirani u CHF?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Odlican i istinit tekst. Ovo je pocetak raskrinkavanja ocigledno velike pljacke stanovnistva, od strane pojedinih banaka, kao i dokaz izdajnickog i korumpiranog drzavnog aparata Srbije!

   1. U tekstu me interesuje ono sto je autor izneo za Island, Irsku i Englesku da su pohapsili direktore banaka koje su ucestvovale u prevari gradjana. Gde se moze naci teks o tome, izvor?

2. Kako isplatiti kredit? Lepo je kad imaš posao i zarađuješ svoju mesečnu platu koja je istina mala ali dovoljna za život porodice , nekad četvoročlane a sada tročlane mada se i to smanjuje jer starimo. I sad ljudi još idu u inostranstvo. Za četiri meseca na Aljasci se zaradi 15000 dolara za sezonu. Ovde fale 15000 programera koji rade besplatno. Znači zaposliti ljude da rade i da primaju platu i sve je rešeno i ovce na broju i svi zadovoljni.

   Normalno stanovi su skupi i to je na dugi rok jer se potroši ceo život za otplatu. Nastaviću se ….

   1. Nisam bas najbolje shvatio tekst, jel vi to nudite posao na Aljasci za programere. Kad kazete „ovde fale“ da li mislite na Srbiju ili Aljasku?

3. Prevara je postala model i ideal naseg drustva.Svakako ,podrzavan od nase elite koja u nedostatku vizije i ideala plasira prevaru kao model.U takvom drustvu napredak je nemoguc.Takvo drustvo nestaje.Takvi narodi izumiru.Snalazenje,krivudanje i prevara se u drzavama u okruzenju sankcionisu.Kod nas ne.Prisutnost bankarskih botova poput beogradjanina ili eu citzena pokazuju koliko prosecan gradjanin gazeci licno i nacionalno dostojanstvo pada.Komsijska krava,sami su krivi itd u poredjenju sa Madjarskom i Islandskom kulturom nas stavljaju tamo gde nam je mesto.Moralno i socijalno dno.U zapadnoj Evropi takvi modeli bankarskog plasmana su zakonom zabranjeni.Ali mi smo Walking dead.

4. Dakle da pojasnimo – kaa su vam nudili jeftine kredite, jer je CHF stabilan, a Euro malo malo pa skoči, onda vam je sve bilo super i smejalis te se drugima koji nisu pametni kao vi, pa da iskoriste glupsot banaka. A onda kada je CHF skočio,onda je to ojednom Zavera, Prevara i svi drugi su vam krivi.

   Pa onda sada tražite da svi mi – i oni koji kredite nisu uzimali, ni u dinarima ni u devizama, snosimo vašu pohlepu zbog koje ste brže bolje potrčali u CHF kredite.

   E pa neće moći. sam pao, sam se udario i rpestanite više da kukate, i tražite da vam mi plaćamo vaše gluposti!

   1. Ako su na islandu i Engleskoj pohapsili direktore banaka, znaci nesto debelo nije bilo u redu. Radovati se tudjoj nesreci nije u redu jer ko zna sta nam donosi zivot sutra /nedao bog/ svima nam se moze desiti da nas neko OPLJACKA, POKREDE. a da se drugi raduju tvojoj nesreci.

5. Bog vam pozlatio svaku recenicu! Vi znate sta je muka zvana svajcarac!

6. Ima jedna recenica u ovom,inace odlicnom tekstu,koja je u suprotnosti sa intencijom autorke.
   "…gradjani su dovedeni u sitaciju da ne mogu da servisiraju kreditne obaveze."
   Da li to znaci da, ako mogu,treba da placaju prevarantima i bankarskim lihvarima lopovsku smicalicu -valutna klauzula chF.Treba izbegavati ovu recenicu(koja valjda treba da izazove sazaljenje kod citaoca) i reci da lopovima ne treba placati ekstraprofit i kada smo to u stanju.Platicemo samo ono sto je posteno(dogovorena kamata).

7. Gospodine Dragane, s obzirom na to da Vas nije mrzelo da otkucate komentar, zamolila bih Vas da proučite problematiku CHF kredita. Ukoliko niste upoznati, sudske prakse već postoje, prvostepene presude su već donesene, jer su malverzacije banaka ogromnih razmera. Mnogi su već pisali o pomenutoj temi, medju njima i poznate sudije, ukazujući na prevaru banaka. Sladite se nad sudbinom ljudi koji su, medju njima i ja, cesto bili primorani da uzmu stambeni kredit. I nismo svi pohrlili na švajcarac, nekima je nametnut na veoma perfidan način od strane banke. Ne bih vise duzila, ali stav koji zauzima javnost vezano za ovaj problem je poražavajuća. Ako ne možete pomoći, pa nemojte se sladiti sto mnogima deca nemaju sta da jedu. Hvala!

8. Trebalo bi istaći da, principijelno posmatrano, ne postoji nikakva suštinska razlika između ugovaranja valutne klauzule u evrima i u švajcarskom franku, izuzev činjenice što je švajcarskom franku u jednom trenutku naglo porasla vrednost. Međutim, zvanični srednji kurs evra na dan 03.01.2008. godine bio je 79,75 dinara za 1 evro, dok je danas oko 123 dinara, što predstavlja povećanje od 54,23% za nešto više od osam godina (što kod obaveza po stambenim kreditima ne predstavlja preterano dug period). Dakle, i vrednost evra je već značajno porasla u odnosu na period kada su mnogi građani i privrednici uzimali kredite čije je vraćanje vezano za promene vrednosti ove valute. Ukoliko je problem u kome se nalaze dužnici po kreditima čija je obaveza vezana za švajcarski franak danas izraženiji, ništa ne garantuje da se kroz nekoliko meseci ili godina dužnici čija je obaveza vezana za evro neće naći u sličnoj, možda i težoj situaciji, usled naglog skoka vrednosti ove valute (njegova relativna vrednost u odnosu na dinar svakako već godinama konstantno raste). Naime, švajcarski franak i evro su strane valute, na čiju vrednost država Srbija nema i ne može imati nikakav uticaj, zbog čega se ove valute moraju tretirati jednako prilikom zakonodavnog regulisanja i pristupa od strane svih drugih državnih organa rešavanju problema korisnika kredita vezanih za ove valute, jer ne postoji nijedan valjan argument za tezu da evro predstavlja nekakvo realno merilo vrednosti u Republici Srbiji, a dinar ne, ili da je evro podobniji npr. od švajcarskog franka da bude uzet kao „realno merilo vrednosti“ u Srbiji.

9. Bez obzira da li se neko politički zalaže za približavanje Evropskoj Uniji ili ne, svako kome je stalo do interesa svoje države i svog naroda će nastojati da se i u Srbiji prihvate pozitivne tekovine Evropske Unije i postupanje u oblastima u kojima su razvijene evropske zemlje ispred Srbije. Sa druge strane, onaj ko se deklarativno, na rečima, bezrezervno zalaže za Evropsku Uniju i evropske integracije, nema nikakvo opravdanje što kao vlast građanima svoje države ne pruža zaštitu i tretman kakav svojim građanima pružaju organi Evropske Unije, odnosno prihvata tekovine EU selektivno, po tome koliko mu trenutno i neposredno odgovaraju.

   Dakle, potrebno je građanima i javnosti u Srbiji na realan način omogućiti uvid i informacije o poslovanju banaka (bez ugrožavanja poslovnih interesa pojedinačnih banaka, ali i bez ugrožavanja prava građana na slobodno informisanje), sankcionisati spekulativne pojave i nesavesno poslovanje banaka (kroz vezivanje kamatnih stopa za spekulativne indekse poput EURIBOR-a, kroz vezivanje obaveza građana i privrede kod kredita datih u dinarima za strane valute itd.), te istražiti poslovanje banaka u svetlu brojnih optužbi stručnjaka za nelegalno iznošenje novca iz Srbije, pranje novca, finansiranje sumnjivih poslova, poreske utaje itd., što bi rezultiralo i krivičnim gonjenjem banaka kao pravnih lica, te uverilo građane Srbije i domaće privrednike da se neko stara i o njihovim interesima i opstanku, a ne samo o interesima stranih investitora, poslovnih banaka i ostalih krupnih igrača na tržištu koje ne pruža fer uslove. Konkretnije, potrebno je usmeriti regulatornu i nadzornu delatnost NBS i drugih državnih organa tako da se omogući da se obaveze po osnovu kamate na kredite koje su vezane za indekse poput EURIBOR-a i LIBOR-a proglase ništavim, te da se korisnici kredita obeštete za iznose date po tom osnovu, kao i da se razmotre konkretni slučajevi postupanja banaka u vezi sa ugovaranjem takvih uslova i eventualno izreknu kaznene i korektivne mere prema pojedinim bankama, koje će, nakon odgovarajućih zakonskih izmena, biti moguće saopštavati i javnosti.

   Osim navedenog vezano za indekse poput EURIBOR-a, još jedan vid postupanja poslovnih banaka u Srbiji u odnosima sa domaćim građanima i privrednim subjektima koji predstavlja izvor neosnovanog i spekulativnog bogaćenja banaka jeste ugovaranje tzv. valutne klauzule, odnosno vezivanje iznosa obaveza korisnika kredita prilikom njihovog vraćanja za strane valute, pretežno evro ili, do pre nekoliko godina, švajcarski franak. Obaveze korisnika bankarskih kredita ugovaraju se na ovaj način iako banke prilikom davanja kredita isplaćuju isti u dinarima. Na ovaj način se postupa i prilikom ugovaranja stambenih kredita, odnosno kredita za kupovinu nepokretnosti, kod kojih je po zakonu moguće vršiti i plaćanje u stranoj valuti, što znači da bi banke mogle da daju kredite direktno u stranoj valuti, u kom slučaju bi jedino i bilo opravdano ugovoriti obavezu vraćanja kredita u stranoj valuti, odnosno vezano za vrednost strane valute. Dakle, iako se ugovorna obaveza banke (isplata iznosa kredita) ne izvršava u stranoj valuti, već u dinarima, iznos koji se banci na ime kredita od strane korisnika vraća na ovaj način se vezuje za promene vrednosti stranih valuta, koje su u dobroj meri spekulativne prirode, ne manje od promena indeksa poput EURIBOR-a.

   Uprkos tome što se već godinama javno često govori o potrebi „dinarizacije“ u Srbiji, na opisani način omogućava se upravo suprotno, naime uvođenje stranih valuta (pretežno evra) kao navodno realnog merila vrednosti, odnosno opravdava se navodnom potrebom za „očuvanjem“ vrednosti obaveze korisnika kredita u odnosu na poslovne banke, iako se krediti isplaćuju u dinarima, a banke posluju u Srbiji, gde se sve obaveze izvršavaju u domaćoj valuti, zarade isplaćuju u domaćoj valuti, itd., a i vreme hiperinflacije je davno iza nas. Na taj način, građani i privreda, koji pretežno zarađuju i posluju u dinarima, izlažu se rizicima promena odnosa vrednosti valuta, koje su podložne pretežno spekulativnim uticajima krupnih finansijskih institucija, potezima stranih banaka i centralnih banaka i dr., a sve radi zaštite interesa poslovnih banaka, koje su nesporno ekonomski jača ugovorna strana, dok se državni organi u Srbiji trude da im se omogući da i pravno budu zaštićene kao jača ugovorna strana, sve na štetu građana i privrede. Takođe, omogućavanjem vezivanja iznosa obaveza kredita koje isplaćuju građani i privreda za stranu valutu, Republika Srbija omogućava značajan upliv uticaja odluka stranih subjekata u svoju ekonomsku sferu i time se u dobroj meri odriče svoje monetarne suverenosti, odnosno mogućnosti da samostalno vodi monetarnu politiku, kao značajnu komponentu sveukupne ekonomske politike, na način koji utvrde domaći nadležni organi. Podsetimo da je MMF nedavno upravo preporučio Narodnoj banci Srbije da dozvoli veće oscilacije kursa dinara prema stranim valutama.

   Imajući navedeno u vidu, potrebno je preduzeti mere kojima će se sprečiti ovakvo poslovanje banaka u Srbiji, odnosno zabraniti ugovaranje valutne klauzule u odnosima sa klijentima banaka, s obzirom da se ovakvi krediti ne isplaćuju u stranoj valuti niti se ugovaranje valutne klauzule može bilo kojim drugim, pravnim ili ekonomskim, argumentima opravdati. Ovakva zabrana mogla bi slediti i iz pravilnog tumačenja odredaba Zakona o obligacionim odnosima, bez kontraproduktivnih upliva podzakonskih akata Narodne banke Srbije, koja postupa gotovo isključivo u interesu poslovnih banaka, od kojih je većina u vlasništvu stranih subjekata, koji iz poslovanja „srpskih“ banaka iznose iz Srbije velike količine novca, znatno veće od onih koje u zemlju unose famozni strani investitori. Naime, član 1065 Zakona o obligacionim odnosima definiše ugovor o kreditu, tako što propisuje da se njime banka obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni novčani iznos, na određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez određene namene, a korisnik kredita se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je predviđeno ugovorom, što znači da bi banka sve svoje troškove i rizike morala da ukalkuliše i predstavi korisnicima kroz kamatnu stopu uz koju nudi zaključenje ugovora o kreditu.

10. Odličan tekst! Raduje me osećaj da se bližimo momentu razotkrivanja prevare i zakonskog sankcionisanja odgovornih.

11. zašto NBS nije rešila problem zaduženih u CHF kada je donosila odluku o njihovoj zabrani?

12. Ja nisam dobio ni jedan valjan odgovor od NBS i g.Tabaković na pitanje da li su se banke zaduživale u CHF valuti, i u kom procentu. Banke se nisu zaduživale u CHF valuti, tako da ne gube ništa (osim ekstraprofita) ukoliko se izvrši konverzija u evro, po kursu na dan puštanja kredita. Mađarska je otišla i korak dalje, jer je sve kredite u zemlji ne samo stambene prebacila u kredite u Forintama. Stalno stručnjaci tvrde da treba imati kredit u valuti u kojoj primate platu. Pa zašto onda NBS ne prebaci sve kredite u dinarske? Da li se zalažemo za dinarizaciju, ili je to samo deklarativno. Most od HDZ-a kao uslov za formiranje vlade traži da se dozvoli kontrola Hrvatske Narodne Banke. EU je odmah skočila na Most, ističući kako je to zadiranje u prava banaka. Pa šta je EU? "Krov" za pljačku? Pošto Stbija nije i EU, a neće ni biti jer se EU defakto rastura za manje od 2 godine (taman kad V.Britanija istupi iz iste, toliko traje proces) ugasiće se i evro. U kojoj ćemo valuti onda imati kredit? Prebaciće sve evro kredite u CHF kredite koji su inače zabranjeni odlukom NBS još pre nekoliko godina. Krediti zabranjeni, a banke i dalje prihodiju na valutnoj razlici i uredno naplaćuju rate CHF robova. G.Šabić takođe nije dobio tražene odgovore od NBS, ja sam ga lično konaktirao. NBS je jača od države Srbije. To narod treba da zna. Da li g.Vučić radi za strane banke? Poslao sam lično nekoliko puta mejl sa ovim pitanjem, nije mi odgovorio. Da li je ćutanje ipak odgovor?

13. A izvrsitelji?

14. Država štii potrošača, jer potrošač nije jednak sa trgovcem. Nikad bio niti će ikada biti.Sve banke u Srbiji, a posebno one koje su snažno promovisale kredite indeksirane u CHF su u neposrednoj, vlasničkoj i upravljačkoj vezi sa onim bankama koje su neposredno uključene u nastanak krize i LIBOR skandal. Interes banaka je ovde jasan. Ne smeju da priznaju krivicu, jer će im se to u budućnosti za svaki sledeći slučaj obiti o glavu…
    Država to treba svakako da reši na „štetu“ banaka, štetu pod navodnicima, jer štete nije ni bilo, a jedina šteta bi nastala kada bi direktori banaka morali da vrate svoje bonuse od profita u chf kreditima…

15. Ovo je jedini na;in da se dodje do pravne drzave u koju se sve vlasti tako poletno zaklinju a onda kad se konacno pojavi tracak nade da se ta drzava radja, oni daju kriminalcima – uhvacenim u kriminalu da pisu Zakon!

16. Odličan tekst. Trebalo bi konačno neko da odgovara za uništavanje 100.000 života u ovoj jadnoj zemlji u lancima.