EPA-EFE/Noemi Bruzak HUNGARY OUTE, prevarili ste se. Ja niti ponavljam niti parafraziram nesrećnog Ćuruviju, i uopšte nemam nameru da napadam Vučića kao Ćuruvija Miloševića. Ja imam nameru Vučića da branim, i moje pitanje glasi: Dokle ćeš, Vučiću, biti tako dobar?
Jer, videli smo kako su i Vučić i Lukašenko došli na vlast – čistim i poštenim demokratskim izborima. I kad su jednom došli na vlast – ne mrdaju sa nje, tj. ne daju više nikom da ih na izborima smeni.
Ali nije sasvim u pravu diplomata Đukić kad kaže da su i Lukašenko i Vučić menjali izborne uslove, prilagođavali ih sebi, kako ih niko ne bi mogao pobediti na svakim novim izborima.
Jeste to tačno, ali Lukašenko se, kao i Putin, nije zaustavio na tome – obojica su svoje političke protivnike, koji bi mogli dobiti izbore, fizički likvidirali, Putin Borisa NJemcova, Alekseja Navaljnog i druge, Lukašenko Gončara, Zaharenka, Krasovskog, Zavadskog i druge.
I tu se krije veliki hendikep i slabost demokratskih vlasti: ako su zaista demokratske, one moraju dopustiti i da budu smenjene; demokrate na to navodi pre svega njihova savest, sklop mišljenja, svesti.
Diktatori i tirani imaju drugačiju svest, i kad su jednom došli na vlast, nikakva savest, nikakvi obziri neće ih navesti da vlast i napuste. Zato su, između ostalog, diktatori uvek bili uspešni u borbi sa mafijama (Musolini) i narkodilerima (Pinoče) – ne može u jednoj državi biti dve mafije – samo ona njihova.
Zato je i najveći progonitelj hrišćana nije bio niti Neron, niti Kaligula, već Dioklecijan – jedini on se od rimskih cezara proglasio za upravo boga – a ne mogu biti dva vrhovna boga, i zato su mu Judejci i hrišćani koji su nastojali na svom jednom-jedinom bogu bili najveći neprijatelji.
A naš Vučić manipuliše izborima, vaskrsava mrtve (kao Isus i sveti Petar, koji je to isto radio) kako bi glasali za njega, dovodi glasače odasvud, radi sve i svašta – ali u lidere opozicije ozbiljno ne dira.
Ali dokle će biti tako? Videli smo da Vučić ume da laže skoro kao Putin i Tramp – ne toliko bezobzirno i kolosalno, ali još je on mlad, naučiće. A ko laže, taj i krade. A ko krade, taj i… Daleko bilo.
A možda nije Vučić kriv, nego lideri srpske opozicije koji su tako slabi i nikakvi da i ne zaslužuju ozbiljne mere kakvima pribegavaju Lukašenko i Putin?
Ali hajde da budemo optimisti.
Naš Vučić je retko dobar diktator, baš kao što je bio i Tito. I ovaj nezapamćeni prosperitet i blagostanje Srbije će trajati dugo, dugo… koliko i ceste koje se danas asfaltiraju. Ili rekonstruisane nadstrešnice.
Andrija Lavrek, prevodilac
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
