„Dragačevski trubači“ dobili svoju ulicu – šta je sledeće, Ulica crnogorskih guslara?

Neki član komisije ima lepe uspomene na kafanu u Dragačevu sa nekim trubačima?

Kako nema ulica Beogradske filharmonije? Beogradske opere?

Pozorišni trg? Ulica Narodnog Muzeja?

Neko se u Zemunu, a i Beogradu, preigrao.

Nedavno su Štrosmajerovu ulicu u Zemunu prekrstili, a i još neke.

Za mene lično, ulice sa jugoslovenskim „poreklom“ su uvek bile za ponos Beograđana, jer nismo pali na testu civilizacije na kome su neke druge države u okruženju pale menjajući nazive svojih ulica preko noći.

Ja volim i Dalmatinsku i Sarajevsku i Dubrovačku ulicu.

To je naša širina i tradicija.

Beograd nije bio palanka do pre par godina.

Onda su došli „Srbi po profesiji“ i počeli da se obračunavaju sa ulicama.

Ne samo da ih menjaju, već ih menjaju sa nekim perifernim, a neki put i kontroverznim, ličnostima.

Oni nisu čuli bi za profesore kao što su Jakov Srejović, Bruno Brun, Stjepan Rabuzin i još mnogi drugi.

Ne znaju te veličine koje zaslužuju ulice, a neki put ne znaju ni da pravilno napišu postojeća imena ulica.

Ulica 1300. kaplara se piše brojevima, a ne slovima…

Važno je da su „dragačevski trubači“, ko god su, dobili „svoju“ ulicu.

Šta je sledeće? Ulica crnogorskih guslara? Gučanskih orkestara? Ariljskih malina? Užičke lepinje?

Beograd, nažalost, gubi svoj velegradski duh koji istiskuje malograđanština na mala vrata.

I to preko naziva ulica.

Igor Ranković, Beograđanin i umetnik

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa