Kad je do mene doprla izjava da se može temeljno nabokati od „dva jaja“, pomislio sam na naše staramajke, koje su jednom rukom mešale po šerpi na šporetu, a drugom hvatale beleške za recept po diktatu dobrodušne komšinice.
U tesnacu između kuvanja i ostavljanja smislenih tragova na papiru jedva su, uz sažimanje i kraćenje reči, sustizale brzokaz kratkoročno raspoloživog izvora.
Umesto ‘dva jajeta’ pisale su ‘dva jaja’, torta je znala biti ‘trta’…
Sve to je, srećom, ostajalo u kujni (sažetom obliku reči ‘kuhinja’, prim. aut), pa čapkuni koji su se vrzmali oko šporeta nisu postali ‘dva deta’ umesto ‘dva deteta’, niti su se u štali, uz majke preživarke, tiskala ‘dva tela’ umesto ‘dva teleta’.
Podučen od Latina – prvo glad utoli, a potom filozofirati izvoli – nisam načeo ovaj okrajak od teme zbog sladokusačkih gramatikalija.
Još manje mi je do koškanja i traženja dlake u kokošijem super brendu.
Vođen željom da pripomognem zaokruženju što valjanijeg dnevnog obroka, iznosim skromno gledište da je bolje reći ‘dva jajeta’ nego ‘dva jaja’, jer je sa dva slova više obrok obilniji, a samim tim i sitost veća.
(Svestan da je proteklo dosta vremena od ministrove jestive ponude, molim i njega i čitaoce da mi bajatost ovih opaski ne uzmu za zlo i ne odbace ih kao neumesne. Osobeni stavovi – kakav je, bez sumnje, i ovaj ministrov – u starosti se duže vare i teže probavljaju.)
Živojin Kara-Pešić, penzioner ovdašnji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.