Foto: CanvaTek idu crni dani za potrošače struje u Srbiji. Gledam ovih dana situaciju sa snabdevanjem strujom pa se stavljam u situaciju mojih dojučerašnjih kolega montera (teških mučenika). Smatram da imam pravo da i ja napišem nešto da se bar zna istina pošto ne mogu da utičem na način poslovanje.
U EPS distribuciji radio sam od 1982. do 2018. kada sam stekao prvi uslov za prevremenu penziju. Tada sam imao zakonsko pravo da radim još, ali kažem sebi – povuci se jer ovo više ne liči na onaj EPS koji sam zatekao kad sam se zaposlio.
Kad sam počeo da radim, znalo se tačno ko šta radi, po stručnoj spremi za razliku od danas. Ali smo se i poštovali jer posao mora da se završi. Ceo radni vek proveo sam kao monter penjač, takozvani banderaš i ništa drugo. Zamenio sam sa ekipom na hiljade drvenih stubova i uradio na kilometre novih linija na betonu i istrošio nebrojano lanaca od motornih testera sekući rastinje ispod mreže, to je u to vreme bio kompletan monter.
Po prijavi da je stub pao odmah sutradan je morao biti zamenjen novim. Kad nije bilo palih stubova, menjali smo preventivno stubove koji su skloni padu. Stubovi su bili bagremovi i radilo se pretežno što se kaže na o-ruk, samo snaga i guraj.
Međutim, kako vreme prolazi situacija se polako menja, pada intenzitet zamene stubova da bi se negde 2011. to postepeno ugasilo, menjalo se za godinu dana koliko za jedan mesec. Izbaciše iz upotrebe bagremove stubove koji traju najmanje 35 godina na mreži, sa napola trulim impregniranim stubovima koji ako dobace 10 godina – odlično.
Početak ubrzane propasti počeo je ja mislim početkom 2013. kad neki ljudi i nama nepoznati izvršiše desant na fotelje EPS-a, zasedoše a ni sijalicu ne znaju da zamene, ali ta radna mesta zahtevaju šesti ili sedmi stepen, a oni jadnici treći ili četvrti, i to ne elektro-inženjeri jer te diplome nema na berzi bar ja tako mislim. Ušuškaše se sa platom i milina. Mi radimo što znamo posao – oni primaju platu, naglašavam primaju, ne zarađuju.
Tako i mi dobismo šefa, nije se mnogo šetao u ono zašto je došao.
Posle izvesnog vremena donese diplomu master menadžer, još miriše na štamparijsku boju iako je tada imao 56 godina.
Kad su ušle privatne firme da održavaju mrežu bez alata i zanata, onda sam sam sebi rekao beži odavde i spasavaj živu glavu dok neko nije ostao da visi na banderi i dosta nas je otišlo u penziju pre vremena.
Želim svim kolegama da dočekaju živi i zdravi zasluženu penziju. A vama dragi potrošači, posebno na selu, poručujem kupujte agregate da možete da pomuzete krave i da spremite stoci hranu, jer tek idu crni dani.
Čitalac Danasa iz Šumadije (ime poznato redakciji)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
