Gospodin anonimni tajkun

Direktno obraćanje putem blagodeti XXI veka, elektronskim pismom na vašu imejl adresu sam odbacio, jer čemu ako se sa istim ne upozna javnost. Ta i sami znate da ono što nije obnarodovano – nije se ni dogodilo.
Nije ni bitno da li se sa vašim stavom slažem ili ne da prostor na stranicama dnevnih novina Danas povremeno ustupite anonimnom tajkunu, individuumu ili društvenoj pojavi, patološkoj ili ne, sve jedno, koja krije svoj identitet, s pravom ili ne, jednostavno taj vaš liberalni gest koji biste opravdali čuvenom mišlju stanovitog dalekoistočnog političara koja je utemeljena u višemilenijumskoj tradiciji, glasi: neka cvetaju tisuću cvetova! Doduše, ja bih bez naročitog promišljanja tu dodao još jednu misao, ni malo anonimnog mada već izvesno vreme mrtvog, ne i neumrlog, a koja glasi: nije važno da li je mačka crna ili bela, važno je da lovi miševe.

Dakle, ako sam dobro shvatio vaš ceo liberalni koncept da se čuje ne samo „i druga“ strana već sve strane (što je valjda ekvivalent onih tisuću cvetova koji cvetaju u svoj svojoj globalnoj demokratskoj i liberalnoj raznolikosti nove optimističke normalnosti) ili preciznije vaše senzitivne pluralističke intencije koja s pravom pretpostavlja da uvek, u svakom trenutku i na svakom mestu ima miševa koje treba loviti a pritom da sve to (lov) izgleda (populistički) šarmantno i (ponoviću se) novooptimistički liberalno, pomislih pa zašto ako se već prostor daje jednom anonimnom tajkunu (kome niste, poštovani i lepo vaspitani gospodine gloduru postavili ono naivno pitanje: a kako ste, gospodine anonimni tajkunu, zaradili svoj prvi milion Evrića, ne Dinara?) zašto ne biste ustupili ako ništa više ono bar podjednaki prostor i jednom, podrazumeva se, anonimnom pripadniku Frakcije crvene armije sa ovih prostora koji ima šta da kaže, makar mu postavili pitanje koliko je eksponenata raznih imperijalističkih režimskih centara moći kidnapovao, ili koliko je presuda narodnih revolucionarnih sudova izvršio egzekucijom ili bilo što slično.

Pritom, ne sumnjajući u vašu širokogrudost glede različitih stavova, ekonomskih, političkih, socijalnih, psiholoških, pa i etičkih (kojih međutim kod anonimnog tajkuna nisam i pored najbolje volje i čak krajnje liberalnog i dobronamernog pristupa njegovim tekstovima nisam uočio, al’ šta ima, zna se – niko nije savršen) stojim s dobrom verom da ćete biti više nego zadovoljni i optimistički nastrojeni što biste bili prvi u slobodnom svetu i mogli da čitalačkom plebsu podarite krajnje suprotstavljene i miljama udaljene ideološke a bogami i praktično-političke stavove a da pritom nikom ne fali ni dlaka s glave (o glavama ovde nije reč, to je bar jasno, a ni o pelenama iz doba Jure).

Dakle, ja vam nudim, poštovani gospodine Dragoslave Petroviću, mesečno jedan tekst od najviše dve šlajfne iliti kartice (skromno, zar ne?) na neku od aktuelnih tema, možda čak i odgovor, zašto ne?, odnosno utuk na tekst anonimnog krvopije proletarijata s aspekta internacionaliste, međunarodno solidarnog revolucionara i levičara, pripadnika Frakcije crvene armije, sledbenika novinarke (gle, kakve li koincidencije?) i teoretičarke i praktičarke revolucionarne borbe u savremenim uslovima klasno zaoštrenog sukoba, Urlike Majnhof i simpatizera Borbene komunističke partije Italije poznatije kao Crvene brigade i nadasve nepomirljivog protivnika dogmatskog revizionizma istorijsko-materijalističkog učenja o krajnjim ciljevima klasne borbe i metodama ostvarivanja istih.

Posebno ističem da se ne libim a bogami i ne plašim da svoje ionako kratke (i necenzurisane) tekstove potpisujem svojim imenom i prezimenom jer mi revolucionari nemamo šta da krijemo, mi svoje reči šaljemo obespravljenom i ugnjetenom proletarijatu a dela (delotvorno i dovoljno glasno i javno) upravljamo prema klasnom neprijatelju (uključujući i anonimnog tajkuna, eksponenta korporativno-bankarskog globalnog neoimperijalističkog kapitala delatnog u postdemokratskom društvenom i političkom okruženju i pod zaštitom i atomskim kišobranom odbrambenog atlantskog saveza).

S poštovanjem
Lebrecht Gaspar
Pripadnik Frakcije crvene armije
(pravo ime autora poznato redakciji)