Hiljadu evra – rast ili stagnacija plata

To znači da bi bila veća od prošlogodišnje decembarske plate za 39,2 odsto. To je sasvim moguće. Dovoljno je da u ovoj i naredne dve godine plate nominalno porastu za po 12 odsto godišnje, (prošle godine su porasle za 13,8 odsto) i eto nas na 1.008 evra plate, naravno pod uslovom da odnos evra i dinara ostane nepromenjen.

A nisam nigde ni čuo ni pročitao da se u tom smislu predviđaju promene. Ima još jedan dokaz da je 1.000 evra dostižno. Recimo, prošlogodišnja decembarska plata u iznosu od 84.227 dinara ili 718 evra veća je od decembarske iz 2019. godine za 40,9 odsto. Dakle, nema mesta komentarima na predsednikovo obećanje, da je to nerealno ili, čak, da su to bajke, i sl.

Nažalost, to je sve što se može reći u prilog ovog obećanja. Sva druga razmišljanja, šta bi sve moglo biti u ovoj i naredne dve godine, pa i neki podaci iz prethodne tri godine, uveliko relativiziraju taj rast plata, pa čak i dovode u pitanje.

Recimo, veliko je pitanje hoćemo li istrajati na sadašnjem kursu dinara u odnosu na evro. To je u godinama do prethodne bilo relativno lakše, imali smo malu inflaciju i relativno dobar prosečan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) izuzev u 2020. godini, a evro je štampan besomučno, uz niske kamate. I da ne nabrajam.

Doduše, uspeli smo održati kurs dinara i u prošloj godini i pored visoke inflacije, u čemu nam je pomogao, začudo, rekordan priliv deviza po osnovu stranih direktnih investicija, zatim visoke doznake i neka zaduživanja pod relativno povoljnim uslovima, što je znatno podiglo ponudu deviza na deviznom tržištu, ali nam to nije garancija i za naredni period.

Drugi problem je mala vrednost podatka o nominalnom rastu plata. Recimo, prošle godine su plate nominalno porasle za 13,8 odsto ali su realno porasle za svega 1,7 odsto, i to u proseku, dok su manje plate, čiji se relativno veći deo troši na proizvode i usluge sa višim rastom cena od prosečne inflacije, sigurno realno pale. U 2019. godini, za razliku od prošle, plate su nominalno porasle za 10,6 odsto ali su realno porasle za čitavih 8,5 odsto. Znači, iako su nominalno porasle znatno manje nego prošle godine, kupovna moć im je znatno više porasla nego što je porasla platama iz 2022. godine.

Ni mogući realni rast BDP-a što je osnova za realan rast plata, nam ne ide u prilog jer 2022. godinu smo umesto sa 4,5 odsto, kako je planirano na početku godine, završili sa rastom od 2,3 odsto, a prognoze za ovu godinu idu čak i ispod dva odsto, što nije isključeno, imajući u vidu da najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, Nemačka, uveliko ulazi u recesiju.

E sad, da pođemo od pretpostavke da se i ostvari predsednikovo obećanje, taj prirast se neće, kako se u narodu kaže, podeliti na ravne časti. Hoću reći, neće svim zaposlenima plata porasti za 39,2 odsto. Toliko će porasti u proseku, ali zaposlenima koji ostvaruju platu do iznosa medijalne plate, a to je 50 odsto ukupno zaposlenih, plata će porasti znatno manje, jer podaci pokazuju da se povećava razlika između prosečne i medijalne plate.

Naime, medijalna decembarska plata iz 2022. godine porasla je u odnosu na medijalnu platu iz decembra 2019. godine za 35,6 odsto, dok je prosečna plata porasla za 40,9 odsto, tako da je medijalna plata pala sa 74,5 na 71,7 odsto prosečne plate. Ako se nastavi taj trend do 2025. godine medijalna plata će biti znatno ispod 70 odsto prosečne plate, recimo da će iznositi oko 680 evra. Tome će delom kumovati, naravno u pozitivnom smislu, i jedna od svetlih tačaka naše ekonomije IKT sektor (informaciono komunikacione tehnologije), sa impozantnim izvoznim suficitom, ali i nadprosečnim platama, koje podižu i opšti prosek plata.

Na kraju, stvarni i pažnje vredan rast plata je moguć samo kada počne da raste učešće skupljeg živog rada u stvaranju BDP-a. Do tada, moraćemo se zadovoljiti nešto bržim rastom plata od inflacije, pa i rasta BDP-a, što naravno ide na uštrb dobiti kao investicionog potencijala, što nam je već prešlo u naviku. Otud tolika zavisnost od stranog kapitala, naravno po cenu, koje kao da još nismo svesni.

Autor je ekonomista, Beograd

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.