Foto: Shutterstock/John_SilverKao redovni čitalac i kupac Danasa (i štampane reči, jer ništa ne može zameniti novine među prstima), kada odem na odmor u susednu nam zemlju, volim da bacim pogled na to „šta komšije pišu, i šta čitaju“.
Neki put uzmem Jutarnji list, neki put Večernji, Slobodnu Dalmaciju, i ako imam priliku, prelistam 24 časa. Danas je to bio Jutarnji list. Moram reći da me je bacio u razmišljanje.
Kako su Hrvati tako blizu a tako daleko u nekim elementarnim stvarima kao što je kultura u uređivanju jednog lista.
Prvo odete na trafiku – ima samo četiri dnevna lista – Jutarnji, Večernji, Dalmaciju i 24 časa.
Izgledaju kao što novine treba da izgledaju – normalno (kao jedino Danas kod nas). Nema senzacionalizma, nacionalizma, širenja mržnje, etiketiranja, prozivanja političkih protivnika ili nacionalnih neprijatelja…
Štaviše, u poređenju sa našim dnevnim štampanim izdanjima, oni deluju „kvalitetno dosadno“.
Meni je jutros bio veliki užitak da prelistam uz kafu/kavu/ Jutarnji list, ali se pitam – da li je moguće da neko namerno radi svom narodu ono što našem radi ova nomenklatura sa Informerom, Aloom, Srpskim telegrafom, Kurirom….? (Srbija ima 10 ili 11 dnevnih listova, većinu tabloida (tj. partijskih glasila), a Hrvatska četiri)
Kako je moguće da toliko mrziš svoju naciju kada je zaglupljuješ i truješ planski već 11 godina?
Hrvatska je toliko blizu, 90 km od Beograda, a toliko daleko u nekim elementarnim civilizacijskim stvarima kao što je dnevna štampa. Hrvati vole svoj narod – oni ne rade sebi ono što ova naša vlast radi svom narodu kroz tabloide koje plaća državnim novcem, našim novcem.
Jedna mala, lepa, dosadna država koja gleda svoja posla, što želim i Srbiji da postane. I da… članica Evropske unije. Tako blizu a tako daleko.
Beograd – iz Dalmacije
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
