Ima li kraja srpskim podelama?

Osnovna tema članka govori o fenomenu da su ljudi u Srbiji ovih dana pohrlili u bioskope da vide film o Tomi Zdravkoviću, u ogromnom broju, skoro jedan milion takvih, istovremeno se izlažući opasnosti zaražavanja kovidom 19 (!?).

Ne znam da li se tu radi o podeli našeg društva na vaksere i antivaksere, ali je meni posebnu pažnju privukla jedna druga, već naziruća naša, srpska podela.

Ovoga puta ona na temu najvažnije književne nagrade.

Do sada je to neprikosnoveno bila NIN-ova nagrada za roman godine.

„Izazov“ NIN-ovoj nagradi došao je od strane „dvadesetak eminentnih srpskih pisaca“ koji su odlučili da svoje knjige više ne šalju članovima NIN-ovog žirija. Oko tog sukoba rodila se ideja da se ustanovi nova književna nagrada „Beogradski pobednik“, koja će se pod okriljem Biblioteke grada Beograda dodeljivati (takođe!?) za najbolji roman.

Na taj način, srpska javnost će krajem januara 2022. godine biti i još jednom podeljena. Ovog puta, na one koji su pristalice NIN-ove nagrade, odnosno ljude iz imaginarnog „kruga dvojke“ (bilo bi lepo kada bismo dobili pravu definiciju tog „kruga“) i na one druge, ovoga puta pristalice opet imaginarnog, „Srpskog sveta“ (!?) koji opet vapi za pravom definicijom, ako ona uopšte ima smisla.